Пливање у оквиру прославе црквеног празника Богојављења постало је последњих година веома популарно. Све је више пливача, али и гледалаца.

Овај догађај је у епохи комунизма био забрањен. Можда очеви данашњих пливача нису имали прилике да скоче у хладне воде или да се диве неустрашивима с обале, али дедови – јесу.

Kако је све то изгледало пре Другог светског рата? Последњи велики догађај на Богојављење у слободном Београду одиграо се 1941. године, када је крст бацио лично патријарх Гаврило и то са велелепног Моста краља Александра.

Ипак, неке ствари тада су биле другачије.

Најпре, скакало се у самом центру града, али не са моста, ни са платформе, већ са чамаца.

Учесника поворке било је много и биле су то веома значајне личности, челници града, представници војске, много народа, али, тек неколицина младића учествовало је у пливању.

 

Занимљиво је да је крст био направљен од леда.

“У тренутку када је ледени крст бачен у воду, са обале Саве полетели су чамци, у којима су стајали младићи спремни да се баце у хладне таласе Саве и да изваде посвећен крст. Убрзо су стигли до крста и неколико неустрашивих младића скочило је у воду”, писале су тадашње новине.

Зна се и ко је био победник на том последњем догађају пре него што ће сурова окупација и последични Титов режим заувек, веровали су, угасити овај обичај: то није био војник, полицајац, питомац ни спортиста, већ незапослени трговачки помоћник. Скроман младић крупних очију по имену Боривоје Добричић.

Молитва пре формирања литије била је у Саборној цркви.

Свечаност је почела у 9 часова великом литургијом у Саборној цркви, коју је служио патријарх српски Гаврило.

Након тога формирана је литијом у којој су били војна музика, певачка друштва, свештенство и грађани, а патријарх Гаврило је благосиљао присутне који су га са побожношћу поздрављали с обе стране улица којима је поворка пролазила.

Литија је прошла тадашњом Богојављенском (данас Kнеза Симе Марковића) и Поп Лукином улицом до моста Kраља Александра, где је била импровизована велика трибина. Обе улице биле су пуне света, а питомци Војне академије, Подофицирске школе и војници београдског гарнизона правили су шпалир по улицама.
Дан је био веома хладан. Лед је пловио и Савом и Дунавом. Али, и тада као и у данашњој епохи, лоше време није поколебало пливаче који су били спремни и решени.

 

 

Kaldrma

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име