У женском Тавенском манастиру била је девојка која се представљала као малоумна и бесомучна. Ње су се толико гнушали да нису чак ни јели с њом заједно. Зато је, преживљавајући у кухињи, она тамо вршила сваку службу; и може се рећи да је на делу испуњавала написано: Ако неко међу вама буде мудар у овоме веку, нека буде луд да би био мудар (1 Кор. 3, 18).

Свезавши себи око главе крпу (све остале биле су пострижене и носиле су кукуљице) тако је послуживала за столом. Од четристо монахиња ниједна је никада није видела како једе. За све време свог живота није седелa за трпезом, није узимала ни комад хлеба, већ се задовољавала тиме  што је брисала са стола, мрвице и прала земљане лонце; никога ничим није увредила, није рекла никакву ружну реч, није роптала, иако су је тукли песницама и прљали је да би јој се подсмехнули.

Једном се светом Питириму, отшелнику веома достојном поштовања, када је боравио у усамљености у Порфириту јавио анђео и рекао му: „Зашто много о себи мислиш као човек побожан и који пребива усамљен на оваквом месту Хоћеш ли да видиш жену која је побожнија од тебе. Пођи у женску обитељ тавенисиотских и наћи ћеш тамо једну која има на глави повез; она је боља од тебе зато што се бори с таквом невољом и никада се срцем својим није удаљила од Бога. А ти си, седећи овде, блудео мишљу по градовима, и као да никада ниси излазио из њих“. Уставши, Питирим дође на место где је био манастир и затражи од учитеља дозволу да уђе у женски манастир. Они су се осмелили да га уведу као старца којег сви поштују. И тако је, ушавши, затражио да види све. Али јуродива се није појављивала. Најзад им рече: „Представите ми све јер још неко недостаје“.

Рекоше му: „Има код нас у манастиру, у кухињи, једна јуродива“ (јер тако зову малоумне). Старац им рече: „Доведите и њу и дајте да је видим“. Они је позваше, али ова се не одазва, можда схватајући у чему је ствар или по откривењу знајући то. Сестре је довлаче на силу говорећи: „Свети Питирим хоће да те види. А он је био човек знаменит. Дакле, када дође и она, и угледа Питирим крпу на њеном челу, тада припавши к њеним ногама, рече јаким гласом: „Благослови ме, мати моја!“ Али и она такође припаде к његовим ногама, говорећи: „Ти мене благослови, господине авво!“ Сви се запрепастише и рекоше Питириму: „Немој се увредити, авва, зато што је она јуродива“. Старац им рече: „Ви сте јуродиви, она је и вама и мени мати. И ја желим да будем достојан ње на дан Суда“. Чувши ово, припадоше сви к њеним ногама, признајући јој различите увреде које су јој наносили: једна што је изливала на њу помије из посуђа, друга што ју је тукла, једна пак што јој је сипала у нос слачицу, једном речју, сви су откривали да су јој чинили различите увреде. И тако, помоливши се за њих, Питирим кроз неколико дана оде. Она пак, не трпевши славу и поштовање од сестара, и осећајући као терет њихова извињења, оде из манастира. И нико није
знао куда је отишла, где се сакрила и где се упокојила. Ево јуродивости у Богу и мржње према слави! Јер, одбацивши славу људску, она се удаљила, зажелевши више да буде прослављен Бог Који прославља оне који Га љубе зато што је Њему слава у векове! Амин.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име