Црква инсистира на томе да одбија да се активно укључи у политичку борбу и крене да заступа партијске и политичке интересе једног дела свог народа против другог дела свог народа из више подједнако важних разлога.

Први је тај да су партије, како им и име говори, део целине, а Црква представља сабор, целину обједињеног народа Божијег.

Она постоји да би обухватала и сабрала све делове у једну заједницу верних. Притом Црква не губи из вида чињеницу да њени чланови који су заинтересовани за политички живот припадају различитим партијама.

Управо због тога је бављење, грубље, али тачније речено – уплитање епископа и свештеника, који треба да буду духовни оци и пастири свима, а не некима, у партијску политичку борбу не само неисправно, него и погрешно, и такво понашање представља грех своје врсте…

Због тога партијски ангажман, било каква врста директног или индиректног подржавања било које политичке опције, заправо је, народним језиком речено, напуштање сопствене њиве и бављење туђим послом.

У томе се открива и други разлог непомирљивости партијског политичког ангажмана свештенослужитеља олтара Христовог и суштине и улоге Цркве у историји.
Њена улога је да даје смисао човековом постојању, и с ове и с оне стране гроба; да нуди спасење и вечни живот без обзира на историјске и политичке околности датог тренутка. Ту правила овог света не важе.

Суштински задатак епископа и свештеника је да по сваку цену сведоче ову свету истину, а не да јавним опредељивањем за једну или другу страну маргинализују своје послање уносећи подозрења и раздор међу вернике.

Црква је ту да обједињује, а не да дели; да лечи поделе, а не да их продубљује, да спречава, а не да појачава сваку, па и политичку мржњу и нетрпљивост.

 

 

 

 

Његова Светост Патријарх српски Порфирије,

интервју листу „Политика“, 07.01.2024.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име