Беседа Патријарха српског г. Порфирија одржана 4. јуна 2024. године на светој Литургији поводом славе цркве Светог Јована Владимира, Кнеза српског, у београдском насељу Медаковић

Христос васкрсе! Ваистину васкрсе Господ, браћо и сестре, и ваистину због тога ми смо испуњени надумном радошћу. И кад нам иде онако како желимо и када није баш увек све по нашој вољи, будући да је Христос васкрсао, ми смо испуњени радошћу. То не може да разуме овај свет, то не могу да разумеју људи који граде свој живот по правилима овог света, по правилима која су другачија од првала Јеванђеља Христовог. Господ наш речју Својом у Јеванђељима је веома јасан, недвосмислен, прецизан и наравно да је Његова реч блага. У исто време, она је лековита, понекад горка, понекад није једноставна да се примени у свакодневном животу, јер захтева подвиг, захтева труд, захтева крст. Међутим, Господ нам доноси спасење. Дошао је да нас спасе, да нам дарује живот вечни и да овај живот на земљи учини смисленим. Дошао је не да нас учини срећнима у смислу уживања у комфору и благодетима овог пролазног света, него да садржај нашег живота и благодати овог света учини смисленим.

Основно питање за сваког од нас није да ли смо срећни, него да ли наш живот има смисла. Ако наш живот има смисла онда смо испуњени, онда смо радосни, а онда имамо истинску и праву срећу. Тако и данас у одломку Јеванђеља по Јовану Господ је јасан. Он најпре говори о томе да је љубав смисао и да је Он љубав. У исто време не обећава да ћемо у овом животу пролазити само једноставно и лако уколико испуњавамо заповести Божје и уколико се држимо Јеванђеља, уколико постимо и молимо се. То се подразумева, јер је то наше природно стање, него Господ каже да ћемо имати искушења и, штавише, употребљава веома снажну, грубу, бруталну реч. Он каже: Свет ће вас мрзети. Зато то треба да разумемо. Веома је важно да то схватимо да ће нас свет мрзети и да не треба да подилазимо духу овог света, да не треба да му се удварамо, да не треба да нам буде циљ да му се допаднемо. Циљ треба да нам буде да се молимо за све људе, да имамо љубави према свим људима, јер сам Господ исто тако каже: Љубите и непријатеље своје! Дакле, свет ће вас мрзети, али ви треба да се молите за све, да праштате свима, да се трудите да их волите зато што су и они иконе Божје, јер је Господ и њих створио. Не мрзе нас због нас, зато што смо бољи или лошији од њих, не мрзе нас зато што смо заслужили или без разлога, него нас мрзе из једног специјалног, посебног и јединог разлога, а то је зато што верујемо у Христа, што хоћемо да живимо по Његовим заповестима и зато што сматрамо да је закон који нам је Он оставио дубљи и важнији од сваке речи, од сваког закона и од сваког правила. То је зато што проповедамо Његов закон и Његову реч, Њега сведочимо, а како Он каже, Њега су пре нас омрзли. И опет Њега нису без разлога омрзли, него због тога што, како сам, каже: Да нисам дошао и говорио им, не би греха имали. Нас су, дакле, омрзли због Њега, имена Његовог ради, а Њега јер је дошао и речју својом, Собом, сведочи шта је истина, прави границу између истине и лажи и Он постаје огледало и мерило, постаје мера истине која је другачија од лажи.

Тамо где је Он присутан и где је Његова реч присутна, ако има лажи, ако има неистине она се јасно види као на длану. Ње постаје свако свестан, а нарочито онај који хоће лаж да наметне као истину, нарочито онај који се определио за лаж. Зато он не може да поднесе Христа, не може да поднесе Бога, а нарочито не може да поднесе Његову љубав. Лакше би му било када би га Христос одбацио, лакше би му било када бисмо и ми који идемо за Христом на мржњу света, на мржњу оних који мрзе Христа и мрзе нас, одговорили мржњом. Тамо где је Господ ту се јасно види како ствари стоје и зато свет не може до поднесе Христа, али и Његову Цркву. Зато када многе и међу нама, и у нашем друштву и у нашој држави, слушате не можете да верујете и питате се зашто толики гнев, мржњу и агресију пројављују у односу на Цркву, у односу на нас који се молимо за њих и који не узвраћамо меру за мером, али који имамо обавезу да кажемо како ствари стоје, јер у Јеванђељу јасно стоји да су грех, агресија и мржња нешто што не припада Јеванђељу. Јасно стоји о томе ко је човек, записно је, јасно се дефинише шта је то породица, јасно се говори о томе ко су родитељи, ко су деца и какав њихов међусобни однос треба да буде и много тога другога што свакодневно читамо у Јеванђељју Господ открива нама, позива нас и читав свет да живимо тим да бисмо се спасили, али у исто време упозаравајући нас да ће то значити да носимо крст, али и да у исто време знамо да је то крст Његов и да је то онда са Њим сараспињање да би са Њим било и саваскрсење, победа са Њим, радост са Њим, тријумф са Њим и пуноћа и овде и сада и у векове векова, амин.

СПЦ

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име