Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је отворио 17. маја 2024. године у Музеју Српске Православне Цркве у Београду, у присуству архијереја сабраних на редовном заседању Светог Сабора и многобројне публике, изложбу Преподобни Јустин Ћелијски – ризница духа и премудрости.

Српска Православна Црква ове године молитвено и различитим културним програмима обележава 130 година од рођења, 45 година од упокојења и 10 година од преноса моштију Преподобног оца нашег Јустина Ћелијског. Свети Архијерејски Синод је одлучио да у време заседања Светог Архијерејског Сабора, што је само по себи празник пуноће и јединства Цркве, ова годишњица буде прослављена и у престоници васцелог Српства, а најбоље место за изложбу о светитељу из рода српског јесте управо Музеј Српске Православне Цркве у Патријаршијском двору у првопрестоном Београду. Посетиоци изложбе имају прилику да виде личне предмета које је Свети отац Јустин свакодневно користио, а које је, са благословом Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија, на увид широј јавности уступила игуманија Гликерија са сестринством манастира Ћелије у којем се подвизавао ава Јустин. Захваљујући труду и прегалаштву протођакона Мицка Мицковића и магистра Ненада Бојкова из Епархије врањске, са благословом Епископа врањског г. Пахомија, сакупљен је велики број фотографија из живота великог духовника васцелог Православља, од којих се многе појављују по први пут у јавности.

Церемонија свечаног отварања изложбе је одржана у атријуму Музeја Српске Православне Цркве, где је Његову Светост Патријарха и оце Сабора дочекао здружени хор Богословије Светог Саве и Музичке школе Мокрањац под управом проф. Бранка Тадића, појући Тон Деспотин и Васкршњи тропар. Свечаност је украсила и гђа Катарина Божић која је отпевала молитву Царју Небесни из Општег пјенија Стевана Стојановића Мокрањца.

Позвавши све православне Србе да се угледају на аву Јустина, на његов живот и његову веру, на његову молитву и његову љубав, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је истакао да је изложба приређена у Музеју Српске Православне Цркве само још један цвет у предивном богатом букету и један камичак у мозаику наших молитава које упућујемо Светом ави  Јустину. – Зато отварајући ову изложбу вечерас у име свих нас овде сабраних, али и читавог нашег рода, узносим и упућујем молитву: Свети оче Јустине, моли Бога за нас – поручио је патријарх Порфирије.

Надахнутим речима прусутнима, који су испунили не само атријум већ и простор на улици испред главног улаза у Музеј, обратио се Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије:

– Биће Божје, биће човечје, биће свако условљено је љубављу. Љубити значи бити – учио је за целог му земаљског века, проповедајући громогласно у ћелијској долини, коленопреклоно молећи Творца и Свете Србе за опроштај и повратак идеолошки залуталих савременика, повратак Светосављу, темељу и суштинском одредишту нашег идентитета, гласом, сузама, пером, загрљајем… Датумом рођења, а потом и земаљске кончине, означен је као носилац благе вести, радосне, утешне и спасоносне речи Јеванђеља Христовог, чије је заповести творио сваким удахом и кораком ту, у његовим Ћелијама, чије ће име управо његова грандиозна личност прославити у васцелом православном свету. Од рођења Преподобног аве Јустина ове године навршило се 130 година, од престављења Господу 45, а од преноса светих му моштију деценија. Јубилеје обележавамо приносећи славословља у његову част, али више због нас самих који Божјом милошћу баштинимо његов лик и његово дело, ми у Ваљеву као духовни му завичајци, на свега неколико километара од комада земље којом је корачао; једнако са нама и цела му земаљска отаџбина за коју је кад је требало као солдат војевао, а као црноризац се молио и у тајне Христове науке нове нараштаје уводио; једнако и цео православни свет; његова Света Гора, где је као ранохришћански отац препознат пре више од пола века и за узор служио генерацијама подвижника, иако њено тло никада није дотакао; цела братска Грчка и матушка Русија, чијег је великог Фјодора Достојевског проучио као ретко који зналац науке о души, очински пригрлио и драгоцене странице о њему исписао; као и сви боготражитељни простори широм света. Крај аве Јустина стасали су највећи српски архијереји 20. и 21. века: блажене успомене митрополит Амфилохије и епископ Атанасије; Епископ бачки Иринеј и Митрополит берлински Марко… Низ духовника, теолога и свестраних интелектуалаца који су га за надахнуће имали дугачак је, у славу Божју и на добро људима. На Благовести смо се сабирали у Ћелијама и Ваљеву. Данас смо овде око изложбе која нас води ка њему и подстиче да се, загледани у оно што му је припадало, замислимо над тим ко је и шта он био, јесте и биће свима нама данас, а можда још више поколењима која долазе, јер будући ограничени трајањем не можемо умом и срцем препливати океан његове богомудрости и завештања у векове. Благословом високопреподобне мати Гликерије, игуманије манастира Ћелије, сатруднице аве Јустина преко три деценије, овде су донете његове књиге, списи, одежде, сасуди, фотографије… Све што је дотицао и својим благородним рукама осветио. Пред нама је да погледамо и, уз Божју помоћ, приближимо га себи и у срцима понесемо својим домовима са жељом да сусрете са њим наставимо читајући његове богонадахнуте празничне проповеди, његова „Житија Светих“, његову „Тајну Бога и човека“ и много тога што је својим краснописом славио на комадима хартије, пишући вечност свом непоновљивом земаљском постојању. Ава Јустин је данас са нама и својим молитвама нас чува како то чине Свети Божји људи. Наше је да благодаримо и славимо Бога кроз Авине јубилеје, да љубимо Бога и ближње, јер само љубављу јесмо и бићемо. Живели, на многаја љета!

Директор Музеја Српске Православне Цркве, јереј др Владимир Радовановић, повео је затим Његову Светост Патријарха, саборске Оце и остале званице у изложбени музејски део, где је заједно са сарадницима пружио детаљна објашњења приказаних експоната и фотографија. Многобројна публика је разгледала несвакидашњу поставку уз пој београдских богослова и ученица Музичке школе Мокрањац, из чијих грла се разлегао тропар Преподобном Јустину Ћелијском и химна Царице Богородице.

Изложба Преподобни Јустин Ћелијски – ризница духа и премудрости у Музеју Српске Православне Цркве у Београду јесте тек први део београдских духовних свечаности у славу и част Преподобног Јустина Ћелијског. Већ у недељу, 19. маја 2024. године, у Спомен-храму Светог Саве на Врачару, како је предвиђено програмом прославе, Светејши Патријарх г. Порфирије ће служити свету Литургију уз саслужење свих отачаствених архијереја. Истог дана, са почетком у 19 часова у Позоришту на Теразијама биће одржана свечана академија на којој ће о свом духовном оцу, ави Јустину,  говорити Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј. У програму у продукцији Информативне службе Српске Православне Цркве учестоваће еминентни уметници. Улаз на свечану академију је слободан.

СПЦ

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име