Када говоримо и црквеном проблему у Украјини који није од јуче, сваки црквени неспоразум између више страна а овај нарочито у Украјини црквени проблем је болно искуство и болна тема за сваког православног хришћанина а нарочито за онога који стоји на челу једне помесне аутокефалне Цркве. Тако и ја, стојећи на челу Српске Православне Цркве осећам велику бригу и бол због тога што имамо неспоразум, што имамо проблем и што имамо конфликт између Москве и Цариграда, сукоб који се очитава географски говорећи на територији Украјине, а црквено говорећи на канонској територији Московске патријаршије. Канонски поредак у Цркви је од суштинске важности и значаја иако је јединство Цркве које се остварује пре свега кроз једну јединствену исту веру. Оно се чува и строгим држањем реда и поретка који у цркви постоји од најранијих векова. Овај проблем на територији Украјине, црквени проблем, нас не доводи у ситуацију да се опредељујемо било Цариград било за Москву него сматрамо да је веома важно држати се поретка како би сачували јединство. Мислимо да је Цариград поступио супротно предању Цркве и канонима и зашао на црквену територију и канонски поредак друге помесне Цркве православне руске. Таквих искушења кроз историју је био неретко, зато се ми молимо Богу за превазилажење искушења у којем смо се сви као целина Православне Цркве нашли и верујемо да ће се проблем превазићи. Поред наших људских напора потребна је и интервенција одозго. Зато се молимо Богу а иоако је ово хронолошки ово претходило садашњим проблемима у Украјини не видим да је то на било који начин утицало у садашњем политичком проблему који постоји не само између Русије и Украјине него и између многих других политичких фактора и чиниоца из читавог света.
