Вероватно је мало речи у руском језику које би по свом садржају биле тако нејасне као реч љубав. Користи се врло често, и у усменом говору, и у разним публикацијама, и у телевизијским програмима, и у песмама… Али на шта се мисли сваки пут када се каже, велико је питање. Распон значења је необично широк. Можете говорити о љубави између мушкарца и жене; родитеља и деце; постоји љубав према природи, према свету који нас окружује, и коначно према Богу, који је створио цео овај свет. Али постоје и потпуно различити контексти у којима се користи иста реч: од реплика попут „Волим да пушим“ или „Волим пиво“, до данас широко распрострањеног израза „водити љубав“. И на крају, ту су речи Светог Писма – Бог је љубав. И директна заповест Христова – љубите једни друге.
И како онда схватити о каквој љубави је реч? Јасно је да у сваком случају љубав подразумева одређену привлачност према свом субјекту, ма о чему се ради. Али… ипак постоје веома различити облици такве привлачности, чак и ако узмемо у обзир само однос међу људима. Љубавни муж је у стању да мучи своју вољену жену љубомором и сумњом. Мајка пуна љубави са својом неумереном бригом може од свог сина направити не мушкарца, већ вечног дечака коме је потребно старатељство. Отац пун љубави неприметно може се претворити у домаћег тиранина. Можда има много опција, али је очигледно да су све то изобличења праве, истинске љубави. И то није оно о чему Христос говори када нас позива да волимо једни друге.
Нови завет има веома тачан опис ове врсте љубави:
„Љубав је дуготрпљива, милосрдна, љубав не завиди, љубав се не узноси, не поноси се, не чини безобразлук, не тражи своје, не раздражује се, не мисли зло…“
Довољно је да испробате ове критеријуме за своје осећање, па ће одмах постати јасно да ли оно одговара хришћанском схватању љубави или не. Та својства, заправо, видимо у свој могућој пуноћи у лику Христовом, како је Он представљен у Јеванђељу. И све заповести Јеванђеља такође нису ништа друго до слике пројаве љубави према ближњем. Односно, слике Христа, који је Сам испунио све што је Он заповедио пре свих других људи. А када се постави питање – чему служе заповести, мислим да би одговор био сасвим прикладан – очистити ову лепу реч „љубав“ од свих површних и лажних значења, како би научили да воле истински – не раздражујући се, не гледајући за своје, без зависти, дуготрпељиве и милостиве. Другим речима, начин на који нас Господ све воли.
Психолог Александар Ткаченко
Превела редакција Чудо
Фома.ру