Сањала сам – на једном италијанском тргу
Настја преврће очима.

Она је твоја, кажем ја, сан је па је невјерица.
Поскакују јој оне локне и очи твоје и очи мога дједа.

Колута, смјела и жилава, то јој је на мене.

Имам да ти кажем, моји се снови остварују, па хајде да играмо жмурке.

Нисам знала да су у вас глуви стољећима.
Није болан јурке, жмурке.

Ја жмурим, ти се сакријеш, ал ја те увијек нађем, па запљунем – не у чело.
Пљунем ти у срце, пу, пу – није чуло – оченаш, избави нас од зла.

Настја тамо машта, да си јој отац.
Хајде да се онда играмо и жмурке и јурке,
све су се маске свукле и родило се нерођено, још једно кољено.

Ја смијем, па се смијем.

Сањала сам – мирисала је на љето, сретно.
Настја, наша, тамо машта, да си јој отац.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име