Николас Арсениев: Искуства неописиве радости преображаја код мистика

Када је душа уздигнута овом радошћу, у свести да је бесконачно присутно у најближој близини; и више од тога, да је упловила у бесконачно, да све види новим очима, да осећа у себи и свуда око себе нови стандард живота: „Старо прође; гле, све ствари су нове!“ (τα αρχαια ‘ παρηλθεν, ιδου γεγονε καινα)[124].

„… cuando salia,

Per toda aquesta vega

Yam cosa non sabia

Υ el ganado perdì que antes seguia.“

„Када сам изашао, нисам више знао ништа на целом простору ливаде ове, и изгубио сам стада која сам чувао“, каже душа у мистичној песми Шпанца Јована од Крста (125) .

Ово стање духа производи не само отуђење од света, већ и прослављање света и живота (126).

Нови свет се појавио након духовног буђења пред очима великог пуританског мистика Џорџа Фокса. Прошавши кроз мач огњени, дошао је духом у „Рај Божији… Све је било ново и сва творевина ми је замирисала другачије него пре, изнад онога што речи могу изговорити...“ (127. ).

И искуство Јакова Бемеа је било слично; после много рвања и „тешких олуја“, његов дух је пробио пут, „не без Божије помоћи“ кроз врата пакла у само срце Божанства. “Али тријумф који је био у мом духу не могу да опишем ни да искажем, нити се може упоредити и са чим осим са рођењем живота усред смрти, са васкрсењем мртвих. У тој светлости мој дух је одмах прогледао кроз све ствари и видео Бога у свему створеном, чак и у биљу и трави“ (128).

Симеон Нови Богослов, такође говори о новим очима, о новој сили, о опажању у прослављеном човеку. … „Удостојио се да гледа на откривење великих мистерија…; Ја говорим о тајнама јер, док их сви могу јасно видети, не могу их разумети. Онај који је прослављен новоствореним духом прима нове очи и нови слух…“ (129).

Сестра Аделаида из манастира Унтер-лип у Алзасу (тринаести век), напуштајући хор после заноса молитве, верује да је ушла у нови свет; трава, дрвеће, па чак и структура манастира јој се чине новима, као да су тек настали (130).

Италијанска мистичарка, Анђела од Фолиња, у тринаестом веку је прошла кроз искуство које јој је потресло душу као и искуство Џорџа Фокса и Џејкоба Бемеа. Осећала је да је уроњена у унутрашњу заједницу са Светим Духом, „и где год сам окренула своје очи Он ми је рекао: ’Ето, то сам створио‘, и осетила сам неизрециву сласт“ (131). Други пут, „Очи моје душе су се на тренутак отвориле и видео сам пуноћу Божију, у којој сам видела цео свет… И море и бездан и све ствари, али у свему томе нисам могао видети ништа осим божанску силу на начин потпуно неописив. И у безмерном запрепашћењу душа моја повика и рече: ‘Заиста је овај свет пун Бога!’ И осетих цео свет као нешто мало. И видех да сила Божија све превазилази и све испуњава“ (132).

Одговарајућа искуства налазимо и код нехришћанских мистика. На пример, Кабир плаче: „Отвори очи љубави и гледај Њега који прожима цео свет! Размисли добро и знај да ти је ово домовина!… Видим отворених очију и смешим се, и свуда гледам Његову лепоту. Изговарам Његово име и, шта год видим, подсећа ме на Њега; шта год да радим, постаје обожавање Њега …“ Кабир каже: „О Садху! Бог је дах сваког даха“ (133).

„Ο Оче !«пева Маника Вашагар, „Светови над световима су испуњени Твојим присуством“ (134).

И Тукарам (седамнаести век) се обраћа Богу усхићеним речима: „Цео свет ми објављује да у њему нема места, малог као зрно горушичино, које није пуно Тебе“(135)!

Тако и за персијског мистика, суфија и дервиша, Баба Кучија, цео свет је преображен његовим надмоћним искуством Бога! „Отворих очи и кроз сјај лица Његовог око себе, у свему што је моје око видело – видео сам само Бога“(136)!

Ибна’л Фарид (арапски суфи из тринаестог века) такође у свему види сјај вољеног божанског и осећа се „пијаним, али не од вина“; он је „радошћу проникнут до дубине свог бића“. „Срце моје“, каже он, „игра, а трзаји удова мојих су као тапшање рукама певача, а мој дух је музичар“ (137).

Други суфи, Џелал Един Руми, осећа како је цео свет запљуснут таласима љубави: „Сваког тренутка“, каже он, „из десне руке и с леве чује глас љубави“(138).

Фусноте:

124. Cor. v, 17.
125. Juan de la Cruz, Cantico espiritual.
126. Cf., e.g.. Underhill, „Mysticism,“ 1911, pp. 304-313.
127. George Fox, „Journal,“ p. 17, London, J. M. Dent & Sons, Ltd.
128. Jacob Boehme, “ Aurora,“ xix, 11-13.
129. Or. 26 quoted in Holl, Enthusiasmus u. Bussgewalt beim griech Mönchtum, 1898, p. 81 (cf. Migne, Patr. Gr., t. 120, col. 449CD). The nature of things changes according to the inward state of “ the soul “ (first hundred chapters on the „Active Life,“ “ Philokalia,“ Russian edition, second ed., Moscow, 1900, vol. v, p. 95).
130. Ven. Catharinae de Geweswiler, “ De vitis primarum sororum monasterii (in J. Pez, Bibliotheca ascetia, viii, Ratisbona, 1725, p. 124).
131. Beatae Angelae de Fulginio, Visionum et instructionum liber, Colonia, 1851 (Bibliotheca mystica et ascetica), c. xx, p. 66.
132. Ibid., c. xxii: „et statim fuerunt aperti oculi animae meae et videbam unam plenitudinem Dei, in qua comprehendebam totum mundum et mare et abyssum et omnia, in quibus non videbam nisi tantum potentiam divinam, modo omnino inenarrabili. Et anima admirando exclamavit dicens: Est iste mundus plenus de Deo! Et comprehendebam totum mundum quasi quid parum. Et videbam potentiam Dei excedere omnia et implere omnia.“ Cf. also c. xxix -God speaks to the soul: „… Scias, quod totus mundus est plenus de me. Et tunc videbam, quod omnis creatura erat plena ipso.“
133. One hundred poems of Kabir …, Ixxvi. xli, i; cf. vii, xvi, xiv, xviii, xcvii.
134. G. M. Pope, The Tiruvéçagam, hymn xxxvii, 8 ; cf. v, 48, 70; cf., e.g., also „Psalms of Maratha Saints,“ translated by Nicol Macnicol, 1919, No. xii (a hymn of Tukaram).
135. Quoted in Sir R. J. Bhandarkar, Vaisnavism, Saivism … , 1913, p. 95. Cf. also the following words in Saint Theresa: „I understood how God is present in all things and the image of a sponge filled with water appeared to my soul“ (Relacion, ix, 10, quoted in Underhill, I.c.). I should like to quote here just one more example from Persian mysticism, the passage from Farid-eddin-Attar’s „Talk of the Birds,“ in which the glorification of the world is described with all the glow of Oriental colouring. For whosoever has reached the stage of knowledge, „the glowing oven of the world is transformed into a garden of delight. He then beholds the almond in its shell “ (i.e., God in all things), „or rather sees nothing except the object of his love. In everything on which his eye falls, he sees His face. … Through this veil, shining like the sun, countless mysteries are revealed to his sight “ (Third Valley, translated in Silvestre de Sacy’s Pend-Nameh ou le livre des conseils de Ferideddin-Attar, 1819, p. 177).

136. Quoted in Reynolds A. Nicholson’s „The Mystics of Islam,“ 1914, p. 59. Cf. the mystic experience of Sister Anna von Selen of the Convent of Adelhausen (in Southern Baden) at the end of the thirteenth century: „Zu einemmale da kam si in söliche einberunge mit Gotte an irme gebette, das ir Gotte als luterlich erschien, da si darnach wz fünff wochen, was si sach das wand si, es were Gott „… (Die Chronik der Anna von Munzingen, herausg. von Prof. J. König, Freiburg Diöcesan-Archiv, Bd. xiii, 1880, p. 154).
137. in Reynolds A. Nicholson’s “ Studies in Islamic Mysticism,“ 1921, p. 235″.
138. Selected poems from the Divini Shamsi Tabriz, edited and translated by Reynolds A. Nicholson, 1898, No. ix (p. 33). A similar feeling of the overwhelming power of the love which inundates the whole world, embracing us from every side and penetrating the soul through the medium of all our senses, nay, „besieging“ it and driving it into a corner, appears also in the Renaissance philosopher, Giordano Bruno („Degli eroici furori,“ Son., No. 51), and in the work of Francis’s ardent disciple, the poet and mystic, Jacopone da Todi (Lauda, Ixxxii).

ИЗВОР: http://www.myriobiblos.gr/texts/english/arseniev_transfiguration_2.html

ПРЕВОД: Давор Сантрач

Објављено: 19.03.2022.