Ирак је дом једне од најстаријих хришанских заједница. У овој земљи пре САД свргавања С. Хусеина било је око 1,5милиона хришћана, а сада их је свега 250.000. Значај број је избегао са простора који су област деловања различитих одметничких група, и Исламске државе. Неки су се и трајно иселили, док је значајан број и страдао. Неешено питање хршћанске заједнице у Ираку има озбиљне импликације, а једна је и губљење плурализма кога нема без мањинских заједница, које не смеју да буду заједнице грађана другог реда. ПОказало се да је Ирак неспособан да обезбеди примирје или трајнији мир, што указује на то да су плуралистички експерименти централне владе недовољно оставриви.За асирске хришћане сасвим је јасно да нису били од нарочитог значаја за владу у тренуцима када је Исламска држава окупирала обалст Ниниве. У неким ослободилачки акцијама Курда који су бранили Багдад није обраћана пажња на хришћанске жртве. Штавише, ослобођење оласти Ниниве од стране владиних снага није омогућило повратак хришћана. Повратници којису се самоиницијатино вратили суочили су се са великим проблемима, јер иако је ИД уништена, њен утицај се и даље осећа, а бивши чланови ИД и даље делују. То ј, можда, и последњи ексер у ковчегу тамошње хришћанске заједнице.
Иако Ира добија значајна средства на име обнове плурализма и ослобођење области Ниневије, чини се да влади то није примерни циљ, или макр не успева да га оствари. Башар Варда, халдејско-католички надбискупу ирачком Курдистану није оптимиста, и сматра да хришћанима у земљи њихових предака нема више места, односно да се њихова заједница суочава на сопственим крајем,и то пре лцем целог света.
Извор: International Christian Concern
