Црква нас позива да памтимо и непрестано примењујемо у нашим животима име које нам је дато: опште, хришћанско и посебно оно које смо примили на крштењу.
Зато што је основно име сваког верника „хришћанин“.
У време гоњења, када су свети мученици питани како се зову, они су одговарали: „Зовем се хришћанин“.
Свети су знали да је њихов улазак у Тело Христово и њихова хришћанска вера најважнија и најсветија ствар у њиховом животу, оно што је дефинисало и карактерисало њихово постојање.
Њихово тежиште био је Христос, а не било шта земаљско, ма колико оно изгледало значајно и велико.
Због тога су положили своје животе.
Изнад свега, наше крштено име је име нашег светитеља молитвеника пред Господом који и наше мисли упућује ка Господу, будући да је светитељ био његов подражавалац и тако је био обожен.
Дакле, било кроз опште име „хришћанин“ или име светог које носимо, сећамо се да смо удови Христови, његове сопствене слике, храмови његовог Светог Духа.
Ово није фантазија, већ стварност.
Као што је човек у области Гадарена живео бедно јер је био опседнут туђинцима демонима и није имао име, тако смо ми – у потпуно обрнутој ситуацији – поседнути Духом Светим, Богом нашим, који нас ослобађа („где тамо је Дух Господњи, ту је и слобода‘).
То чини да се осећамо као деца Божја, са сталним вапајем „Аво, Оче“ који се шири у нама.
То што могу да осетим да сам дете Божије и да га могу звати „Отац“ ми је додељено именом.
Крсно име, очигледно, није неки надимак који функционише на потпуно дезоријентишући начин.
А ако Бога називам Оцем, као уд тела Христовог, онда је очигледно да сам ја позван да живим као што је Христос живео: у послушности Божјој вољи, у смирењу и у љубави.
Ето шта значи бити хришћанин: „подражавање Христу колико је то људски могуће“ (Свети Јован Лествичник).
Протопрезвитер Георгиос Дорбаракис
ИЗВОР: https://pemptousia.com/2022/10/our-name-is-christian/
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 01.11.2022.
