Како је Бог чудесно створио свет и даровао живот сваком од нас.
Сви смо деца његова, а сви свој белег имамо. Нити једног истог отиска прста, нити једног леопарда са истом шаром, нити једне исте пахуље.
Све је тако чудесно у тој различитости, – капи смо различите са извора истог.
И сваком, по снази, крст даде, и сваком таленат неки пружи.
Таленат за нешто свако од нас доби, да га на корист Бога и људи развијамо, делимо, несебично дајемо.
Све је то и обавеза да стално на себи радимо, да учимо, напредујемо, будемо бољи.
Многи су препознали своје таленте.
Много је и оних који нису, који их још не препознају, траже, чепркају по свом бићу не би ли их открили.
Дар је то велики.
Ех, имаш такав дар – Божији поклон!
Али има и људи који не прихватају таленте своје, већ хоће неке друге, неке туђе. И, тако, губе свој дар а пригрле туђи. Смешно и тужно. као да јагоду закачите на вишњину грану – касније ил’ пре, спашће.
Не можете накалемити нешто што немате. Нема лепка да вам то прилепи, нема истине да то прихвати. Нисте своји, нисте прави и усправни.
Бог ти даде да на витлу глину обликујеш а ти би да пијаниста будеш. Е, нема ту ни грнчарије ни музике.
Очајно, желећи да се уподобе свету, тражите помоћ од других, лажно се приказујући. Кријете глину своју, али музика вам жалосно шкрипи, као старо, полупано прозорско крило на ветру.
Не вреди, што Бог ти даде, то је твоје, остало је туђе – не пристаје теби. Можда неко, се нађе, тој души плиткој, и хоће да помогне, и тако још јаче и провидније истиче превару ,стварајући нешто вештачко, накарадно.
Сруши се то све.
Помоћи треба људима да умноже и усаврше сопствене таленте, али не треба се туђим служити.
Не разумем оне који би, зарад неких личних потреба, да пригрле туђе таленте и прикажу као своје, а још мање разумем оне који им у томе помажу. Погубна је та помоћ и ником на корист није, само на странпутицу и низ литицу води.
Не китите се туђим перјем, очерупаће вас живот. Боље је испоштујте своје таленте, пазите на своје перје, чистите га, негујте, усавршавајте. Будите своји, стамени и верни.
Вивак не може бити јастреб.
Туђе перје, ником добро не стоји.
