Лоше вести, лоша времена, лоша догађања… Да ли?
То што нас без престанка обасипају лошом страном свакодневнице не значи да она лепша, позитивнија, радоснија није ту… Ту је, на сваком кораку, у сваком углу, у сваком часу, али толико смо дозволили да нас негативност опколи да не видимо лепоту…
Радост је императив, ма како да нам се чини да је лоше, радост све победи…
Фасцинација животом као Божијим даром – радост не превазиђена… Заљубљена сам у сам живот, у успоне и падове, весеља и туге, поразе и победе, у то што милошћу Божијом јесам, ту сам, постојим.
Срећа је пролазно стање и Богу хвала на томе, али радост је перманентни осећај, који не може бити уништен.
Али увек је лакше пасти у чамотињу, захтева мање напора, размишљања, борбе, но се винути у таласе радости.
Радост као птић полетарац, радост у осмеху детета, радост у погледу ближњег…
Радост у Литургији, радост молитве, радост поста, радост побеђеног искушења…
Радост је императив живота, Бог нас на то стално упућује, стално нам показује смер, увек нас реч Његова у радост уводи…
Ко може, осим Бога толико дати…
Радост је свуда, бацимо распукле туге у крило прошлости и целим бићем, најбоље што знамо пригрлимо радост.
Бог је радост,живот је радост, сваки моменат је радост..
Радосна сам и када ме не воле, и када ме критикују и када су против мене, и док ме у кривца претварају… И када ме негде не желе…
Радосна што разумем да они мене не разумеју, радосна што не памтим лоше а грлим добро, радосна и када они мене неће а ја им ни то не замерам, радосна када ме одбацују а ја их поштујем, радосна и ако морам отићи…
Радосна сам у вери,слободи, радосна у љубави, раду, путовањима, освиту дана…
Радосна јер Бог је радост.
————————-
Текст је посвећен једном храбром Христовом ратнику!
