Речи… толико тога знамо о речима, шибеле су нас и лечиле, дизале и унижавале, болеле и спашавале…
Дефиниције, терминологија, граматика, правопис… Речи као бекрајни кладенац појмовног бојишта… Доста је!
А тишина, ћутање, добровољна немост…
Понекад је тишина најлепши или најболнији одговор… Понекад је тишина став, принцип, штит и мит…
Ћутање као најјаснији говор. Ћутање као слобода. Ћутање као избор и извор…
Ћутање као Ја.
Не знам све, немам одговор на свако питање, не умем да изрекнем сваку емоцију… И на крају немам мишљење о свему и немам потребу да све коментаришем… Зато ћутим када ћутим, зато пустим да реч мине и улетим у прасак тишине.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име