Донеси радост, подели је, раздели је свима око себе. Сијај радошћу, моли се радосно, диши сваки дах радошћу.
Погледај кога имаш, погледај буђење дана, омириши сумрак, закорачи из кавеза морања и отисни се на пучину живота, слободно, куражно и, наравно, радосно.
Живиш утамничен и без воље. Кажеш пао си и стао си.
Пад није пад ако устанеш и кренеш даље.
Пад није катастрофа ако не упаднеш у ту замку.
Пад може бити и одскочна даска, пад може бити и компас ка новој дестинацији, пад може бити и повратак себи, оном тихом, одгурнутом и скрајнутом ја.
Пад може бити и пркос неправди, добра лекција, пукотина кроз коју се пробија светлост. Пад може бити очај, али пад може бити и соколов лет. Ти бираш шта је пад, ваљање у безнађу или шанса за лет у висину.
Пао си, па шта?
Падају ближњи, падају познати и непознати, падамо сви.
Угрувамо се, поломим по које ребро, добијемо неколико модрица, разбијену аркаду, поломљене прсте… И бирамо, да ли ћемо остати на тлу и писати епитафе себи, или залечити ране, молити за опрост и зацељење и устати.
Шта је тешко?
Бол – временом умине.
Разочараност – стрпљењем нестане.
Мука – трпљењем прође.
Стид – вером, исповешћу, Литургијом, причешћем, уз Божију, благу, љубезну руку у мир се преобрази.
Тешко је бити оборен на тло и остати ту, све друго, уз веру, наду и љубав је лако.
Пао си, па шта?
Стани на ноге, буди благодаран на животној лекцији и искушењу, па устани и настави.
Ниси на беспућу пучине, остављен и сам, Црква је брод усидрен у свакој луци наших живота. Само запливај и укрцај се на тај брод, и пловићеш морем живота у загрљају Бога Спаситеља нашег. Безбедан и јачи но раније.
Пао си, добро, устани.
Пао си па шта.
А можда ниси ни пао већ малодушност ти душу затровала?
Није срамота пасти, не стиди се, само устани и у крило Мајци похитај.
Није пад страшан, страшно је ако не устанеш.
Ево ти вера, ево ти нада, ево ти рука помоћи ћу ту да устанеш.
Бог ће те десницом својом придићи, Богоридица нежношћу умити, људи добротом подупрети.
Пао си, па шта. Сви падамо, али Богу хвала, устајемо и идемо даље, напред…