Мој је корен у косовским пољима и расутим божурима,у метохијским ливадама и сеницима.
Моје стабло у косовској башти хладовину слави и птицама, соколицама, гнезду простор прави.
На барјаку мом вијоре се заклетве видовданске и поносне ране јуначке.
Са Косова потичем ја, са Косова потичеш ти, са Косова Видовданског смо сви.
Свирала песму витезова шири, док предака аманет с небом нас мири.
Светиње ка Богу нас воде и извору слободе.
Не видим облаке, грмљавину и крваве стазе и непријатељске богазе, видим само Господњи пут, светиње беле и Видовданске завете, у љубави целе.
