Мораш се предати, у потпуности, Богу ако желиш бити свој. Бог те је створио и даровао ти живот, дао ти јединствену личност, само теби намењене таленте. Зато буди постојан, буди истинит, буди аутентичан, имај интегритет, јер такав си милошћу Божијом, сада и овде.
Не трчи као мува, од једног до другог, не јури за људима, не подилази, не буди поводљив, не завиди, не тражи свој пут на стазама других. Ухвати свој корак, буди баш такав какав јеси јер то си ти. Ти ниси ни твој брат, ни твој сусед, нити колега или познаник.
Не можеш удобно ходити у туђим ципелама, нити ће ти пасовати туђа туника, капа неког другог није за твоју главу, мисли ближњег нису за твој ум. Воли Бога волећи ближње и себе, али по Божијем закону и сопственим емоцијама. Живот није филм, не можеш преснимити оно што ти није по вољи, нити можеш бирати инсерте који ти одговарају. Живот је пре вајарско дело. Од камене громаде, уз Божију помоћ, мораш клесати, глачати, полирати, пролити сузе, крв, лити зној да добијеш облик свог живота. Камен си који се обликовати треба, ако ниси спреман на то, не иди, остани у каменолому и окамењен буди.
Ако си Божији, онда си свој, онда си личност. А личност има своју слободу, своје дужности, своје обавезе… Јурећи и уподобљавајући се другима, удаљујеш се од
Створитеља, губиш себе, постајеш млак и ничији…
Добро размисли да ли си личност или си нико…
Господ неће млаке, њему нису потребне копије, он хоће оригинале какве је, милошћу и љубављу Својом, створио.
