Разлог сваког конфликта је заоштравање и сударање некаквих различитих ставова. У психологији се конфликт дефинише као одсуство хармоније између два или више лица или група.
Узроци конфликата су многобројни и разноврсни. Они могу да настану услед различитог мишљења, различитих интересовања, становишта, амбиција, или других социјалних, моралних и осталих аспеката. Готово увек психолошки конфликти изазивају, код људи који у њима учествују, веома јаке емоционалне доживљаје и стрес. Управо зато се и каже, када је реч о свађи „човек се запалио“. Јер, сваки конфликт се, као и ватра, брзо распали и онд ага је тешко угасити.
Разбуктавањем конфликта можемо да упоредимо са паљењем упаљача, Сви знамо како упаљач функционише. Неопрезно руковање упаљачем, поготово ако је у близини плина, може да изазове пожар у стану. Ако развијемо метафору конфликта, упаљач може да представља гордост, а плин емоције.
Обично у конфликт улазе горди људи. Судар двеју гордости, самољубља и набујалих емоција, неизбежно појачава конфликт. Ми често и у сопственој породици изазивамо конфликте, које распаљујемо емоцијама, тиме наносећи штету нашој породици. Блиским људима наносимо велику, некад и фаталну штету.
Да нема гордости, не би било ни прве искре. Обично су опоненти у препирци уверени да се боље разумеју на тему око које је конфликт настао и труде се да убеде саговорника у своје мишљење. Често супротстављене стране наступају са јаком сигурношћу. Њихова мишљења, процене и циљеви, нису усаглашени и то их чини незадовољним. И ето конфликта! Ако се супротстављеним мишљењима придруже емоције, пламен расте. И што су оне јаче, то је конфликт већи. када се у расправу не би уплеле емоције, он би се лако завршио. Међутим, оне готово увек постоје и опоненти, вођени њима, почињу да износе своје претензије и да се сећају старих увреда.
За излазак из запаљиве конфликтне ситуације могу се дефинисати следећа општа начела.
- Пре него што започнемо и предочимо партнеру некакве рачуне и замерке, треба се прво сетити сопствених грехова и недостатака. Поставите себе на место вашег опонента ког покушавате да разобличите: зар ви никада нисте били у сличној ситуацији, зар нисте демонстрирали сличне особине и осећања, зар нисте слично поступали?
- Ако научите да трезвено и објективно оцењујете самог себе, и као у огледалу научите да налазите и видите свој сопствени одраз у понашању човека који је са вама у конфликту – онда ћете се, највероватније, према том човеку односити са више разумевања. У народу се каже: „Болесни болесног најбоље разуме“. Та изрека је психолошки заснована и има утемељење јер се свако од нас „налази у свом мерном систему“. Здрав човек је болестан, истовремено, у већој мери способан да схвати и покаже саосећање.
- Ми често, због своје гордости и необјективности, одбијамо да прихватимо сопствено несавршенство. Ако сам , улазећи у конфликт, свестан да сам некада и ја чинио сличне грешке , да, такође, ни сам нисам увек био на висини задатка , пројављујући слабости или глупости – онда могу у том конфликту заузети правилнију позицију. У нашој расправи и мој опонент и ја схватићемо да смо несавршени и осетићемо се једнакима.
Из књиге – Од бола ка победи
