„Не планира се одржавање Свеправославног сабора у догледно време, јер су се појавиле озбиљне несугласице у породици православних цркава, укључујући и питања ко и како може да сазива Саборе“, рекао је митрополит волоколамски Иларион, председник Цркве. Одељење за спољне црквене односе Московске Патријаршије, одговарајући на питање гледаоца телевизијског програма „Црква и мир“.
Митрополит Иларион је подсетио да су Саборе, у црквеној историји познати као Васељенски, сазивали византијски цареви, који су им председавали. Укупно је од 4. до 8. века било седам васељенских сабора. Након што је у 11. веку дошло до раскида између источне и западне цркве, сабори су наставили да се сазивају на Западу и њима је председавао папа. То није био случај на православном истоку.
Покушај сазивања Свеправославног сабора учињен је тек средином 20. века, а припреме за њега вршене су више од педесет година. Услед тога је 2016. године на Kриту одржан Сабор десет Цркава, који се не може назвати свеправославним, јер на њему нису учествовале четири од четрнаест општепризнатих Помесних Православних Цркава; штавише, одлуке Kритског сабора нису прихватиле све Цркве.
Ипак, постоји потреба за Свеправославним сабором, сматра председавајући ДЕЦР. Али пре одржавања овог Сабора, он се мора пажљиво припремити“, нагласио је митрополит Иларион. – Више од педесет година колико је било издвојено за припрему, показало се, није било довољно, јер је буквално последњих недеља пред Сабор, који је планиран као Свеправославни, неколико Цркава одбило да учествује на њему, а свака од имали су своје разлоге. Дакле, да би се припремио нови Савет, потребно је да та припрема буде темељнија.
Истовремено, Митрополит не сматра да припрема треба да буде изузетно дуготрајна – што је најважније, „мора да узме у обзир стварне интересе и стварне потребе Помесних Православних Цркава“, што није урађено током припреме Kритског Сабора. из 2016. године.
Превод редакција Чудо
mospat.ru