Украјина је држава, која је примила хришћанство од Византије у десетом веку. За ову одлуку се одлучио кнез Владимир, сада свети, након што је послао изасланике у Цариград и у Рим, да би одлучио хоће ли прихватити хришћанство источног или западног обреда. Треба напоменути да је тада Црква била јединствена, још није дошло до великог раскола, који ће се десити 1054.године, што се сматра једном од највећих трагедија у историји хришћанства.
Након што су дошли изасланици кнеза Владимира у Kијев, били су одушевљени Светом Литургијом у великој цркви Света Софија, тако да нијесу знали “гдје су, на небу или земљи“, како су рекли.Kнез Владимир је примио крштење од Цариградског патријарха, а са њим и већина народа. Прије тога Украјина је било мјесто практиковања разних словенских паганских вјеровања и обичаја, као и готских, јер су је делимично насељавали и Готи .Са примањем хришћанства, Kијев постаје важан духовни центар источних Словена.
У једанаестом вијеку оснива се чувена Kијево-Печерска лавра, мјесто строгог монашког подвига, које је тако остало до данашњих дана.У лаври се налазе Свете мошти преко сто четрдесет светитеља. У тринаестом вијеку Kијев освајају и разарају Монголи, тако да постепено слаби његов утицај. Од шеснаестог до осамнаестог вијека Украјина се налази под великим римокатоличким утицајем. То је било вријеме кад од римокатоличке цркве отпадају протестанти, што је обухватало значајан дио Европе, читав њен сјеверни дио, Енглеска, велики део Немачке, Холандије и Швајцарске. Настојали су да овај недостатак надомјесте вјерницима Православне Цркве. Римокатолици за овај задатак оснивају посебно одељење чувену “propaganda de fidae“, тј. пропаганду за ширење вјере, која је имала за циљ превјеравање православних и враћање протестаната. Ове религиозне операције подразамјевале су прозелитизам, коришћење слабог имовног стања већине православних вјерника, готово у свим државама са већинским становништвом ове вјере. Тако су и на наше просторе долазили мисионари реда фрањеваца, део становништва Босне и Херцеговине су успјели да преобрате, такође црногорски митрополит Мардарије је са римокатолицима потписао унију у манастиру Морача, која никад није заживјела , највише захваљујући светом Василију Острошком. После се овај митрополит покајао, али је по неким тврдњама био ипак каменован од стране народа.Такође, православни у Хабзбургшкој монархији, били су често врбовани и уцјењивани да се превјере. Људе, који су се одлучивали на овај корак народ је називао унијатима. Међутим, на нашим просторима унијата врло мало има. Нешто у Хрватској, Босни и Војводини. Изгледа да су одмах прелазили на западни обред и постојали римокатолици. Унијати су православни, који су склопили унију са Римом, задржали су византијски обред, изглед цркава, свештеници им се жене, за разлику од римокатоличких, који живе у целибату. Готово по спољашњости се не разликују од православаца, тако неко неупућен, кад би ушао у њихове цркве, мислио би да су православне. Називају се још и грко-католичке цркве, што им је уствари и прави назив, за разлику од римокатоличке цркве, али су у међусобном јединству.
Унијатство се највише примило на подручју данашње Украјине, али и Бјелорусије. Често су га прихватали племићи. Мало се зна да један од најпознатијих руских књижевника, који је у својим дјелима посебно освијетлио православни поглед на свијет Фјодор Михаилович Достојевски, потицао из породице бјелоруских гркокатоличких племића, који су се касније вратили православљу. Овај велики утицај грко-католичке цркве у Украјини се одразио и на њен национални и геополитички оријентир. Припадници ове цркве највише су заступљени у западној Украјини, на граници са Пољском, посебно у граду Лавову. Данас их има свега десет одсто у читавој држави, али су одлучујуће утицали на одвајању Украјинаца од Руса и окретања Западу. Тако, да се двадесетих година формира идеја и код православних за својом аутокефалном црквом. За вријеме Другог свјетског рата, украјински гркокатолици масовно стају на страну нациста. У овом периоду се формира код дијела становништва, које ипак је мањина, екстремна националистичка свијест. Овакве идеје је предводио Степан Бадера. Његове снаге починиле су бројне злочине посебно над Пољацима. Интересантан податак је да поред сарадње Бадероваца са нацистима и мржње према Стаљиновом режиму, Украјина је Совјетска република, која је највише страдала у Другом свјетском рату. Нацисти нијесу много марили за симпатије према њима, убијали су становништво и слали их на принудни рад. Степан Бадера се након Другог свјетског рата извукао захваљујући западним државама, услед ситуације изазване хладним ратом. Чак је и служио у одређеним операцијама против совјетског режима. Гркокатоличка црква је била забрањена у СССР после рата, обновљена је деведесетих година.
За вријеме комунизма у читавом СССР, па и у Украјини, Црква се прогонила жестоко. Са падом социјализма се обнавља се вјера, међутим исто тако обнавља се и украјински национализам, који се рефлектује и на цркву. Оснивају се три-четири расколничке групе у оквиру православља са бројним процентом вјерника.Може се рећи да су оне значајно утицале на одвајање Украјинаца од Руса и стварање русофобије, при чему су раме уз раме са гркокатолицима. Једина канонска Црква у Украјини је Украјинска Православна Црква Московске патријаршије. Скоро је добила томос 2019.године и Украјинска црква Kијевског патријархата. Томос је уручио Цариградски патријарх Вартоломеј. Овим чином ова црква је стекла аутокефалност. Међутим, ово је изазвало велике проблеме и подјеле унутар православља. Руска Православна Црква је прекинула општење са Цариградском патријаршијом. Нову цркву су признале још неколико православних Цркава. Српска Православна Црква то није урадила. С тала је на страну Руске Цркве. Неки аналитичари су упоређивали ову ситуацију са шизмом из 1054.године.Ово је заиста нарушило у великој мјери међуправославно јединство. Спекулисало се да је овај потез Цариградски патријарх учинио под утицајем Америке и Нато-а, како би се продубио конфликт између Русије ì Украјине. Ова аутокефалија је услиједила услед ионако нестабилне ситуације, која у Украјини већ годинама траје између зараћених проруских и проукрајинских националних снага наклоњених Западу.
Ових дана ескалација сукоба у Украјини се озбиљно погоршала. Русија је признала двије републике, које су се отцијепиле од званичне државе. Претходно је прије неколико година присајединила својој територији Kрим, који је и припадао Русији до средине двадесетог вијека.Kако ће се ситуација даље решавати, видјећемо? Надамо се мирном решењу.
Видимо на примјеру Украјине, колико је религија значајна у геополитичком смислу. Да је све почело од раскола у Цркви, прво гркокатолика, па онда и осталих православних неканонских групација. Све је то потпирило садашњу кризу, дало јој вјетар у леђа и нажалост довело до сукоба два братска народа.
