Десила се те ноћи, велика трагедија.У згради гдје је живио Исак са родитељима, избио је пожар.Већина станара је настрадала.Такође и Исакови родитељи, а дјечак није пронађен.Без обзира на све, узбуна је трајала само док је пожар трајао.После су сви наставили са својим активностима и забавом.
Све ово и није било случајно, иако је у јавности тако представљено.Пожар је подметнут.Људи из једне грађевинске компаније већ су мјесецима малтретирали станаре старе зграде да се иселе, чак, без икакве надокнаде.На том мјесту су планирали да направе велелепну зграду.А то није било све.И остале старе зграде и објекте су исто мислили да уклоне, па и сав градски локални “шљам“, тј.бескућнике, пијанице, наркомане, ситне дилере, макрое, и велике групе сиротиње, која не припада поменутим категоријама, а у њу су спадали и Исакови родитељи.
Дјечак је видио шта се десило.Био је тужан, уплашен, потрешен.Видио је те ноћи кад се враћао кући двојицу људи у тамним одијелима како подмећу пожар.Видјели су и они њега.Јурили су га, али се сакрио у подруму друге зграде.Ипак, он је боље познавао ове улице од њих.Знао је да ће наставити потрагу, под изговором бриге за дјечака, а у ствари, вјероватно су имали намјеру да га уклоне као свједока.У сваком случају сад је био далеко од онога мјеста, искрао се у гужви из подрума, видио је поново ону двојицу људи, а и још неке са њима.
Срећом, нијесу га примијетили.Отишао је на други крај града, сједио је испод великог моста.Није знао шта да мисли.Био је помијешан осјећај бола за родитељима са страхом за властиту егзистенцију.Није се имао коме обратити.У том се појави незнанац, који му је био чест пратилац у задње вријеме.Исаче, знам све, рече му Давид.Не брини се, неће те нико наћи.Ја од сад преузимам бригу за тебе.Бићемо странци овоме свијету, који ни мени ни теби пријатељ никад није био.Лутаћемо гдје год желимо.Не требају нам ни документа ни разна осигурања.Наше осигурање је на небу.Ово није наш дом.Ми смо овдје ионако само на путу.Потом је загрлио дјечака, који је плакао.Као да је тада из њега изашла нека тамна струја или сила, коју је дуго држао у себи, можда и читав живот.
Тако су Исак и Давид, започели свој пут скитница и “отпада“ свијета. Али су се осјећали одлично.