Двадесеторица је сазвала хитан састанак, поводом казне од стране демона, извршивши је преко људи са виших ступњева.Казна се састојала у могућем расвјетљавању корупције и криминалних дјела од стране двадесеторице, одузимање из банака великих свота новца, пуштање ексциплитних порнографских снимака и итд.Били су бијесни и уплашени.Знали су да је то све због Давида Гинзберга, који је почео да врло смета демонском свијету, а двадесеторица нијесу успјели да уклоне ту наизглед лаку препреку.Разматрајући шта даље, у бијесу почеше окривљавати за све њиховог покојног члана професора, психијатра и учитеља Гинзберга, који га је и довео у њихово друштво.
У свом лудилу одлучише да га откопају из гроба и организују му суђење.Кад су отворили гроб, тијело покојнока је услед балсамовања било скроз очувано, попут воштане лутке.Донијели су остатке у њихове просторије, гдје су одржавали ритуале, сјели га на столицу као правог оптуженика и суђење је почело.
Најприје се покојнику обратио предсједник, постављајући му питања због чега је баш довео Давида Гинзберга у друштво, да ли је имао са њим неке скривене намјере против истог?
Даље се надовезао Харолд, наводно износећи неке нејасне доказе против покојног професора.Да је и он сам ушао у друштво као уљез и штеточина, вјероватно лукаво убачен од стране хришћана.И то не обичних што по улицама вичу “покајте се“, него оних дубоко мистичних, којима се не може лако прићи па ни демони, него бјеже од њих као опарени.
Трећи је изнио оптужбу да је ово све дио хришћанске завјере, да покажу наводну немоћ демонских друштава, иако се ови праве велики и контролишу друштво, па и свијет, а да у ствари није тако, него да Бог свима управља и да их може преко најпрезренијих људи са маргине, које је Давид Гинзберг окупио око себе побиједити.
Мијењали су се и остали износећи бизарне тврдње и оптужбе.
На крају сви са великом упорношћу спопадоше покојника да се изјасни о наведеним оптужбама.Тада је на запрапашење свих покојник проговорио рекавши“ средиће вас све“.Присутне је прво ухватио неописиви страх од реченог, а потом и бијес.Узеше старе античке и ритуалне мачеве и почеше бјесомучно да кидају тијело професора.Нијесу се задовољили док ни до најситнијих детаља то нијесу завршили, а ни тада.Узимали су ситне дјелове и у очајној немоћи их бацали тамо-вамо проклињући психијатра и Давида Гинзберга, њихов улазак у друштво и све што има везе са њима.
Пошто се отријезнише од бијеса, страха и очаја, предсједник одлучи да сазову састанак на којем би учестовали и многи демони из високих кругова, демонски кнезови.Чак помало и са прикривеним прекором према њима, у смислу зашто они нијесу уништили ово непријатељско сјеме, али је безуспјешно то хтио да сакрије…

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име