Исак се нажалост опет вратио на старо.Мистериозни странац му је оставио снажан утисак.Запамтио је то искуство.То му је било најљепша ствар у животу.Отишао је до дилера.Требао је да однесе дозе локалним зависницима.Ову услугу могу себи приуштити они који редовно плаћају, а посебно ако не желе да их виде у друштву дилера.
Затекао је код дилера урађеног човјека.Радило се о средњовјечном типу, није га раније сретао.Били су сами, што је било необично, јер обично их има више.Човјек је био психотерапеут.Причао је о свом тешком послу и искуствима са пацијентима.Говорио би како је ушао нормалан у тај посао, а сад је скроз разваљен.Није био прави психијатар, завршио је кратки курс психотерапије од неколико мјесеци и отворио своју ординацију.Изненадио се како му је посао кренуо.Људи су били жељни само да их неко саслуша и за то слушање је добијао повећу своту новца.Али му се све обило о главу.Временом је почео да осјећа све већи притисак, дошло је дотле да се радило о метафизичким стварностима.Ствари по кући су му се саме помјерале, чуо је гласове, видио разне ствари, ноћне море су биле ужасне.Као да су се скупили сви страхови и лудила његових пацијената, постале конкретне особе или шта ли већ, и окренуле се против њега.У почетку је и сам ишао код психијатара, нијесу му помогли, замало да заврши завезан и под тешким љековима.Побјегао је.Потом је ишао код градских шамана и исцјелитеља, узели му велики новац, али ништа.Покушао је самопомоћ са психоделицима и дисоцијативима, Лсд-ијем, кетамином, гљивама, татулом, и другима.Некад му је било лакше, а некад би било ужасно, толико да је једном мислио у трипу да је умро и отишао право у пакао.Било је стварно, али на крају се нашао на поду своје дневне собе, пробуђен од буке ђубретарских возила.Још увијек није сигуран да ли је стварно био умро, па се вратио или шта ли већ.
Исак се слушајући исповијест човјека шокирао.Потом га је дилер послао да заврши посао.Увече кад се враћао кући, поново је срео онога незнанца.Питао га је озбиљно, али без прекора, како иде посао, на шта је дјечак само ћутао.Незнанац га је загрлио.Потом је почео да му прича необичне приче о удаљеним мјестима и димензијама, које су прелијепе и немају много везе са овим свијетом.Човјекова прича је дјеловала као лијек на Исакову душу тешко израњавану ранама улице, људи и свијета уопште.Вријеме као да је било стало, тек кад је незнанац завршио приче примијетио је да свиће, а он је читаву ноћ провео слушајући га.На крају је са осмјехом отишао, поздрављући се без ријечи, само са тим осмјехом.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име