Господо, она се вуцибатина од Давида, као што знате покајала.Ако изађе у јавност са оним што је видио и зна о нама, нећемо се добро провести.Морамо га уклонити што прије.Али нешто се чудно дешава.Никако се не може ући у његов стан.По свједочењу демона ушао је у дубоко стање молитве.Ништа не једе и не пије.И њима је тешко боравити у његовом присуству.Слати су јаки кнезови и једва су се вратили.Треба некога послати ко је ван демонског свијета, колико толико, а ум му је оштећен.Харолде што прије нађи неког таквог.Добро, господине предсједниче, ваљда нијесу ствари отишле толико лоше.Ма немој, а шта је са оним просјацима и проституткама, које си послао да их заведу? Заиста, баш шта је? Лажне покајнице су постале праве покајнице и не зна се гдје су.Шта је са овим свијетом, још до скоро је дјеловало да је све у реду, поквареност, пороци и грехови су ишли, па рекло би се до небеса?А онда се десило све ово.Знате ли да наша моћ и животи су у рукама демона, а знате ли колико су бијесни? Пријете да ће нас све побити, а на наше мјесто довести оне из нижих ступњева.То би и урадили да не знају, да бољих од нас немају.Они су крајње несаосјећајни и неће нас дуго трпјети.Стрпљење им није јача страна.На посао.
Давид се молио.Изгубио је појам за вријеме и простор.За овај период је прошао и рај и пакао.Бесомучни напади злих духова високог ранга, њихове замке, плашења, претварања у анђеле свјетлости, не би ли га преварили. Само огромном интервенцијом Марије, Исусове мајке, до тога није дошло.Па, онда високи степени блаженства.Није ни био свјестан, тачније ни могао назрети да овако нешто постоји.Осјећао је велики стид.Јер заиста какав је био и још увијек је, то није требао ни да предосјети.Многи велики праведници су о овоме могли само да сањају и не зна да ли су и мали дио овдје на земљи тога окусили. А, ја биједни, најбиједнији грешник да се успем тако високо, говорио је себи.Овај осјећај му је био гори и од мука који су му приређивали демони.Никад ни најмање неће успјети да се искупи за све што му је Бог дао.
Едмонд је отпуштен из болнице.Практично је сам напустио.Руке су му се опоравиле.Требао је да иде на психотерапију код терапеута, чија се ординација налазила у Давидовој згради.Није се сналазио, па је случајно ушао у стан покајника Давида Гинзберга.Ово је била прва особа да је за више од мјесец дана овдје ушла.Многи су покушавали, али их је Божија Благодат одгурњивала.А Едмонд је ушао без проблема, случајно.Дошао је до собе гдје је Давид клечао главом прислоњеном на под.Велика свјетлост га је обасјала.Човјек је ненадано пао, ништа не говорећи, само велика милина је обузимала његово напаћено биће.Клечао је иза Давида у истом положају као и он, са завојима на рукама од тешких рана које је нанио сам себи.Тако је прошао читав дан.Кад се повратио хтио је нешто да упита Давида, али овај није реаговао.Вријеме за посјету психијатру је одавно истекло.Изгледа да му неће више ни требати.Само је сам од себе понављао молитву“ Пречиста Маријо, Исусова Мајко, помози ми“…

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име