Један од контроверзних филмова Стенлија Kјубрика је и “Паклена поморанџа“из 1971.године. Филм је настао по истоименом роману Ентони Бурџеса. Говори о дистопијској будућности Велике Британије, па и света.

Филм прати групу младих хулигана, који безобзирно тероришу град. Све то им представља неку патолошку игру, при том, као да су оперисани од савести, јер људи усред њихових ноћних забава гину, да они тога често нијесу ни свесни. Најпре одлазе у авангардни клуб “Kорова“, где су столови и инвентар у облику голих жена. Ту пију необично пиће слично млеко зачињено дрогама, које им служи да се како кажу“наоштре“. Након тога крећу у акцији. Пребијају старце бескућнике, упадају људима у куће, где их малтретирају, туку, силују жене. Међутим и сами жртве су превише ексцентричне, иако угледни грађани, што све ствара специфични амбијент. Станови су им опремљени скупоценим уметничким делима у облику статуа фалуса, уметничким сликама са порнографским садржајем. Све то ову групу хулигана још више забавља и служи за њихов безосећајни хумор. Тако је карактеристична сцена гђе главни од њих Алекс, упада жени у стан у намери да је опљачкају, док га пријатељи чекају напољу. Жена је била паметнија од претходника и није их пустила у кућу на фору да је“пријатељ повређен“. При том зове полицију да провере о чему се ради. Али, хулигани не одустају. Алекс упада у кућу кроз један отворен прозор. Почиње контроверзна и провокативна сцена између Алекса и жене, кад узима скупоцену статуу фалуса, а жена из страха да је не поломи трчи за њим по кући. Пошто има патолошки насилничку природу, неко време се забавља са њом, потом је убија истом том статуом.

При покушају бекства остатак банде га из освете издаје привремено га осљепљујући. Бива ухапшен. Забава је завршена.

Бива осуђен за убиство и добија вишегодишњу робију. Међутим, појављује се начин да изађе. Влада примењује нови експеримент гђе затвореници треба да се излече од криминала специјалном методом. Алекс пристаје, не размишљајући о последицама. Разним техникама бива брзо излечен теран да гледа сцене насиља и секса, које му постају одвратне до те мере да добија нагон за повраћање. Свему овоме се супротставља затворски парох, као атак на људску природу. Јер, човек, ако нема истинску слободу не може бити добар. При том као велики љубитељ Бетовенове музике, јавља му се као нус реакција мука и на њу, посебно на некад омиљену “Девету симфонију“.

Kад изађе из затвора бива одбачен без обзира на “излечење“од породице, родитељи доводе у некадашњу његову собу подстанара младића, који им постаје као син. Влади и министру постаје попут трофеја. Одлази у кућу богатог писца, чију је жену некад брутално силовао, натерајући га да све то беспомоћно гледа. У почетку га овај не препознаје или бар се тако чини. У разговору са писцем сазнаје за смрт жене, за коју овај тврди да је настала као последица силовања, тачније модерног доба.
Пошто га препознаје, сазнавши да му смета Бетовенова музика, човек му се свети на тај начин што га успављује, закључава, а онда му до даске пушта“Девету симфонију“.Алекс у том стању скаче са прозора, покушавајући да се убије. Али није. Бива изломљен, буди се у болници. Све су јачи протести јавности на експеримент владе. Министар, који га је одабрао за експеримент му долази у болницу, угађа на сваки начин, не би ли добили следеће изборе .На крају пред бљеском фото апарата у загрљају са министром у болничком кревету, бива на необичан, оптимистички смешан начин “излечен“ тј.опет постаје стари.

Филм подсећа у извесним сценама на каснији филм Оливера Стоуна о “Дорсима“.. Педесетих и шездесетих година су били актуелни експерименти америчке владе са проблематичним и маргинализованим људима. Најчешће се то радило путем ЛСД и других психоделичних дрога.

На неки начин се овде предвиђа тоталитарна психотерапетска стварност, која одузима људима могућност и право на “грех“. Може се довести и у раван са данашњом причом о чиповању људи, електронском новцу и итд, а све у сврху да би се безбедност подигла на високом нивоу.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име