Дешава се често у животу, да су заслужни и велики људи, на необичан начин скрајнути. Можда је то због њихове ненаметљивости и скромности, али и због других људи, који нијесу препознали такве величине. Али, ипак највероватније је да се чека време, које ће Божијим Промислом исклесати прави лик ових људи. Таквих је и у свету и Цркви. Један од њих је и отац Гаврило Лепавински, ненаметљиви духовник, који је шири публицитет у јавности стекао задњих година свог живота, после више деценијског, више од полувековног служења Богу и народу.
Отац Гаврило, рођен је као Бора Вучковић у источној Србији 1944.године. Рано остаје без мајке, отац му се поново жени. Одлази да живи код ујака, али то је била само успутна станица његовог стварног наума, а то је монашки пут. Иако врло млад, ујчевина је покушала да га ожени за имућну девојку, али он то категорички одбија. Један од ујака му се истицао великом побожношћу. Одлази у манастир као искушеник 1960.године са непуних шеснаест година. То је било време гђе је овакав пут био врло редак. Тачније редак од ретких, пошто је монаштво само по себи и у најбољим временима за Цркву, ретко, а ово је било време скоро потпуног одсуства црквеног живота већине народа.
У току монашког живота тринаест година проводи у манастиру Хиландар на Светој Гори. То је било време идиоритмијског живота у манастиру, тј, монаси су живели доста изоловано, за разлику од сада када је присутно општежиће.
Једно време проводи и у манастиру Високи Дечани на Kосову и Метохији. Ту оставља упечатљив траг. И сад га се многи познати духовници попут оца Алексеја из манастира Светог Луке у Бошњанима са великом љубављу сећају.
Осамдесетих година долази у манастир Лепавина у Хрватској. Овај манастир је познат по Чудотворној икони Пресвете Богородице Лепавинске, где су многи добијали исцељење са многих страна света. Ово је посебно било изражено за времена оца Гаврила као игумана манастира. До његовог доласка, манастир је био поприлично опустио и ретко је ко свраћао. Овде га затиче и рат. Са ратним стањем све више људи има потребу за молитвом и интензивнијим духовним животом. Људи различитих вероисповести траже молитвену помоћ, чак многи и из удаљених крајева попут Америке. Тако су једном неки Американци били у посети својим пријатељима Хрватима, који су били римокатолици, а живели су у близини манастира. Американци су имали члана породице у Америци, тешко оболелог. На препоруку својих пријатеља из Хрватске, дошли су у манастир Лепавина, где је отац Гаврило читао молитве испред Чудотворне Иконе Пресвете Богородице Лепавинске. Оболела особа се налазила у Америци, али је исцељења. Оваквих и сличних случајева било је безброј. Овакве приче биле су разлог за све већи долазак поклоника из региона и иностранства са тешким животним проблемима. Све ово је остављало последице на здравље оца Гаврила. Тако је на Видовдан 2006.године у току служења Свете Литургије изгубио свест. Провео је месеце на опоравак. Ипак, лоше здравствено стање га није спречавало да и даље помаже људима.
Интересантан је његов рад као интернет духовника. Иако је припадао старом кову монаха и иако се у почетку противио, на препоруку духовних чада почиње да ради са људима преко скајпа и фејсбука. Оснива интернет страницу манастира Лепавина, где се налази богата ризница духовних поука, као и радио “Благовијести“. Овим путем је помогао хиљадама људи. Наравно, све ово не би успео без помоћи братства манастира, као и духовних чада, који су имали своје послушање на овом послу. У првом реду ту је Ненад Бадовинац, који је написао и књигу о оцу Гаврилу “Kако сам упознао свог духовног оца“, као и Стаменко Мијатовић, Танкосава Дамјановић и други.
Отац Гаврило је све више оболевао. Упокојио се на Велику Среду 2017.године.
Отац Гаврило Лепавински био је тип духовника, који су у животу били ненаметљиви, тихи, али Бог је одлучио да се га прослави и његово време вероватно тек долази.
Свети Оче Гаврило Лепавински моли Бога и Пресвету Богородицу за нас.
