Један руски православни свештеник отац Леонид Сваргок је добио у касну јесен 2001.године необично и тешко послушање. Мисионарење и ширење православне вјере у удаљеној области Русије, Чукотки.
Чукотка је веома пасиван крај са малобројним руским и већински Чукчи народом од којих су многи пагани. Дошао је те 2001.године са мајком, која је радила у Москви на клиници за одвикавање од психоактивних супстанци, тако да је долазила у контакт и са припадницима овога народа који често пати од алкохолизма. Кад је дошао у област Чукотку гдје нема чак ни дрвећа, постојала је једна фарма фока, а требао је да организује недељну вјерску школу за чукчи дјецу ни сам није знао шта да ради ни како да почне.
Међутим, мајка му је предложила да позове дјецу на заслађен чај и колаче, које припадници овога народа зову кафкавка. Дјеца која су почела да долазе на вјерску наставу потичу из неуређених и сиромашних породица, прљава су, оскудно обучена за зимско вријеме и по правилу имају вашке.Кад их је свештеник питао да ли им се свиђа мјесто гдје живе, она су стидљиво одговорила да, мада је схватио да је то његово питање било глупо, јер ова дјеца никад нигдје не иду. Зачети у пијанству, рођени у пијанству, живе у пијанству, душе рањене од самог почетка.Кад су им отац Леонид и његова мајка показивали илустроване уџбенике за вјерску наставу, дјеца су показивала елементарно незнање и неупућеност, тако да крокодила су звали пацовом, а све остале животиње су за њих били пси. Кад су стигли до дијела гдје су Адам и Ева били изгнани из Раја, питали су зашто, нашто је мајка свештеника одговорила,“ то је зато, јер су се опијали вотком“. Дјеца ово нијесу схватила, јер су њихови родитељи и њихови пријатељи стално пијани.Поврх свега малишани су научени и одрасли у неодговорности, само их интересује да гледају цртане филмове и игра.
Велики проблем са којим су се стално сусретали је била и крађа.Свако мало је нешто нестајало, те пак млијека, те вино из олтара, што је све прерастало у праву манију.Стрпљење оца Леонида је било све мање. Размишљао је, “па ово није црква већ пећина разбојничка, праву ствар бих урадио кад бих све истјерао напоље“.Али онда не би било никакве шансе за ову дјецу. Чак и поред свег напора и мали резултати код Чукчи народа који се постигну могу се сматрати правим чудом и то искључиво великом Божијом интервенцијом.Једно од села гдје су се постигли неки већи резултати је Емелин. У њему жене читају често акатисте и Библију. Отац Леонид није никад инсистирао да крсти одрасле особе без њиховог дубљег схватања ове Свете тајне. Али кад је ријеч у освештавању кућа ради заштите од злих духова већина Чукчи народа то одлично схвата.Прије православних у Чукотки су мисионарили пентокосталци и харизматици, и постигли су завидне резултате јер су архетипови ових људи као створени за ову деноминацију. Па православни треба од њих да преузимају најбоље од организационих способности.
Ипак, значајан дио народа су пагани.Некад и по читава села.Интересантан је био случај преобраћења једне ватрене паганке Зоје, која је радила у локалној продавници и једном приликом јој је нестала велика сума новца.У очајању жена се обратила оцу Леониду, који јој је обећао да ће се молити да се новац нађе.Испоставило се да је новац украо осмогодишњи дјечак, на којег нико није посумњао.Вратио је новац, а Зоја је одлучила да се крсти.
У удаљеним, нарочитито паганским предјелима и мали резултат свештеника мисионара је велика Божија милост, на крају додаје отац Леонид.
