Гето је у прошлости био део града, где су живели изоловано ,дискриминисани народи, попут Јевреја, Рома, црнаца, али и група различитих појединаца је био видљиви гето, невидљиви никад није ни престајао.
Постоје људи, који се гетоизирани рађају. То су најчешће инвалиди, душевно и телесно заостали, као и они који се не сналазе у овом свету из разноразних разлога. Најчешће, то почиње још у раном детињству, вртићу или школи. Проглашавају јавно или тихо ту децу чудацима. Многа таква остану и читав живот. Ту треба додати да се таквом ставу деце, придружују често васпитачи и просветни радници. Навикла да их људи гледају као ,,луде“, деца се полако привикавају на ту ,,улогу“. Заиста, неки и после у одраслом добу психички оболе. Могло би се рећи често за психичке болести да су болести ,,од света“. Многи од набројаних су они који спавају по парковима, испод мостова, просјаци, алкохоличари, наркомани. Једноставно свет их је разболео. Њихов ментални састав тешко се могао уклопити у суровост света. Осуђивани од детињства, често, носе свој крст. Постоје и људи, који су се сналазили у свету, али који су у току живота попустили страстима или лудилу, за које су често и други одговорни, а, постали су предмет осуђивања и подсмевања истих. Замислите само жену, која због лошег понашања мужа, добије неки психички проблем, па онда постане део осуђивања, насиља, подсмехивања тог човека и околине. Исто, важи и за мушкарца од стране жене. Kолико само деца трпе у тој породици. Људи треба да уче своју децу од детињства да чувају своју духовно-душевну компоненту. Чак, прије него што науче слова или било шта друго. Може се нешто пропустити, па надокнадити, ово ретко кад. Нажалост, родитељи се придружују свету против своје деце, мислећи да им добро чине. А у ствари, уништавају их. Не кажем да треба децу распустити, али створити однос поверења и топлине је врло важно. Kолико родитеља знају, да им се деца котирају као чудаци, да трпе вршњачко насиље, насиље од васпитача, или да су им деца насилници према истим. Најчешће, родитељи се жале на наставнике, чија су деца бахата, а наставници људи из овога другог света, тачније, који су и сами жртве света. Ретко се кад правда поравна. Зато и остаје оваквим ,,самозатајним “ људима да живе у гету. Ту, евентуално нађу још неког гетоизираног пријатеља. Временом открију и неке лепоте гета. Сурове и тешке, али ипак на свој начин лепе.
Гето невидљиви, данас, део стварности, чудака, лудака, неприлагођених људи. Међутим,“оно, што је лудо пред светом, изабра Бог да посрами мудре и што је слабо пред светом оно изабра Бог да посрами јаке“, апостол Павле, прва посланица Kоринћанима.
Милош Лалатовић
