Богочежњив монах Јаков беше ученик
Светог Владике Николаја Жичког,
неуморан подвижник и ревносни следбеник
православног покрета богомољачког!

У свету беше доктор наука Радоје,
али све је Христа ради оставио
и пожелео да се духовно радује,
као монах је нови почетак поставио!

За његов богоугодан животни преокрет
највише је заслужан Владика Николај
и његов Богом дан Богомољачки покрет,
душа монашка добила је нови сјај!

Владика га је кроз подвиг проверио
да би га у славу Божју замонашио,
када се у његову одлучност уверио
и тада се монах Јаков духовно родио!

У подвигу монах Јаков беше одважан,
усрдно се молио и строго постио,
био је то призив истински снажан,
над душом је Јаков непрестано бдио!

 

Био је као ходајући Псалтир,
а погнуте главе је тихо ходао,
у души му је боравио Христов мир,
а са мисионарењем није стао!

Када га је Владика Николај ословио
са „докторе”, монах Јаков се није одазивао
јер се доктор наука Радоје упокојио
да би име Исусово стално призивао!

Обојица су српски духовни великани,
мученици, испосници, молитвеници
који су у диптих светих уписани,
заједно у вечности као на красној слици!

 

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име