Сећамо се вуге само у причама.
Давно је отишла.
Памтимо је по жутој шари на прсима.
Златном трагу сунца.
Сећамо се вуге само у причама.
Отишла је и најавила све наше сеобе.
Памтимо је по златној прузи на прсима.
По лелујавом гнезду
и пепелу историје у којем смо остали
када је ка небу
/та жар птица/
ка небу узлетела
