Посебно радостан тренутак био је сусрет са манастиром Сихастрија. Овде се преплитала духовност и братска љубав румунских и српских духовних горостаса. У Сихастрији се подвизавао старац Клеопа, један од највећих православних подвижника двадесотог века. Посећивали су га највећи српски духовни горостаси: владика Николај Велимировић, отац Јустин Поповић и старац Тадеј Витовнички.У келији старца Клеопе чува се камилавка нашега оца Јустина. Ето, зашто имам све време осећај да долазим неком блиском, драгом и свом.Нема јачих спона од духовних. Нема снажније радости од духовног загрљаја са записима у којима светли светост наших светих предака. Ми Срби смо срчани и говорљиви, радосни и спонтани. Румуни су, некако, необично тихи и ненаметљиви. Примају нас са благочестивом љубављу, али су скоро неприметни. Осећају нашу православну љубав и благодаре са дискретном захвалношћу. Литургија у Сихастрији. Служе наши и румунски свештеници. По завршетку литургије, румунски верници прилазе повећем столу у углу цркве и остављају хлебове. Збуњена сам. Одговор ћу добити од нашег водича. То су прилози за сиромашне који ће доћи по хлеб после богослужења. Како сам желела да оставим хлеб у Сихастрији. У торби пронађох паковање кекса познатог српског произвођача. Спустих га поред хлебова. Ходочасници из моје групе следише мој пример. Беше ту слаткиша, сендвича, сокова у тера-паковању. Неке погледе упих у незаборав. Беше у њима светачке светлости са покојом сузом.
Један од посебних утисака носим из манастира Варатек. Женски манастир који броји четристо педесет монахиња. Бројно монашко сестринство се издржава искључиво од својих прихода. У манастирском метоху производе храну за своје потребе, имају мини фабрику за прераду воћа и поврћа, пекару, штампарију, производњу меда, вина, разне рукодељи, шивење одежди, иконописање… Варатек је монашко село у коме је живот устројен у посебним кућама у којима обитава по неколико монахиња. Свака заједница има своју игуманију која је старешина малог домаћинства. Из једне од бројних продавница миришу свеже испечени пекарски производи. Шта све ту има… Дугачки француски хлебови, хрскави и укусни, разна слатка и слана пецива, крофне пуњене слатким надевом, ваљушци са поврћем… Купујемо, купујемо од свега по мало.
До сусрета са највећом светињом у Румунији, треба прећи хоризонтално целу румунску територију. На самој граници са Молдавијом налази се град Јаши у коме је храм Света три јерарха, који чува мошти Свете Петке, једне од најпоштованијих православних светитељки. Пролеће је. Веома пријатно време за путовање. На одмориштима удишемо мирисе расцветалих ливада и бехарних воћњака. Делимо између себе храну, на плинском решооу кувамо кафу. Наш водич нас упозорава да спремимо по који комад топлије одеће за одмориште на Карпатима. Понекад на планинском венцу и у јуну падне снег. А, догоди се и сусрет са каквим дружељубивим медведом.
…Света Петка је рођена у веома побожној породици. Српског је порекла. Од раног детињства осећала је велику приврженост цркви. Када је имала десет година, срела је девојчицу у ритама, убогу, сиромашну. Брзо је заменила своју лепу хаљину са њеним дроњцима. Било је то њено прво милосрђе. По упокојењу родитеља, жудећи за хришћанским животом, отпутовала је у Цариград. Посетивши велике светиње, настани се у предграђу и у молитвеном тиховању, остане пет година. Њено срце је жудело за још већим подвигом. Зато одлучи да посети Палестину. У Светој земљи напоји душу у највећим светињама и одлучи да се настани у Јорданској пустињи по угледу на велике подвижнике, Светог Јована Крститеља и Светог пророка Илију. Хранила се само самониклим травама и то у сами смирај дана. По заповести анђела враћа се у своју постојбину у којој је поживела још две године. После два века од упокојења, бугарски цар измоли од крсташа њене свете мошти и пренесе их у Трново. Освајањем тих простора, Турци преносе светитељкине мошти опет у Цариград, Царица Милица ће измолити од Бајазита кивот са светим моштима и пренети га у Београд у цркву на Калемегдану. Велика, чудесна исцељења су се догађала у свим местима где је светитељка боравила.Још једном су мошти Свете Петке пренете у Цариград, за време освајања Београда од султана Сулејмана другог.У седамнаестом веку молдавски владар измоли свете мошти од цариградског патријарха и пренесе их у Молдавију, у град Јаши где се и сада налазе…
НАСТАВИЋЕ СЕ…
