Децу нам васпитава IDJ Videos, Гранд продукција се сели у књижевност, а Десанку и остале избацују из лектире, страдалог певача у Србију допрема државни авион и за њим јавност и даље тугује по телевизији на којој је смрт Добрице Ерића завредила неколико секунди.
Рио Тинто долази да копа, они без морала нам држе придике, подземље се преселило у приземље, за ријалитије се шаљу милиони, а за лечење деце се проси, идиоти са купљеним дипломама протерују са посла људе који су цео живот учили, дишемо оно чега би се и ауспух застидео, делимо се и вређамо на основу будалаштина.
За све политичаре народ овде постоји само кад су избори, а главни су нам проблеми што се после 22 часа не може у кафану без пропуснице, што су на дан пале друштвене мреже, што се некоме не свиђа „Тома“, и томе сличне будалаштине.
Да имамо стида и да се од њега умире, видели бисте шта је епидемија.
