Онај који сведочи сам о себи речима да је бољи од другога, био би као циркусант у очима народа. О таквоме се у народу говорило: ,,Болује му мозак, не вреди му доводити лекара.“
У оваквом болеснику који себе уздиже људи траже забаву, да им лакше прође време с његовим болесним будалаштинама. Око њега се окупи пола села, као у белу недељу кад се иде у машкаре.
Марко Миљанов, ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, (стр. XXXV-XXXVII) Народна просвета, Београд, 1936.
srodstvopoizboru.wordpress.com