Као вучица
Рањена, љубави гладна и
Од чопора остављена
Дозиваш ме урликом
Са тамне стране мјесеца.
Плашиш мале ноћне птице
Уснуле на мом јастуку,
Отресаш са грана презреле смокве,
И газиш уснуле шкољке у пијеску
На заборављеној обали.
Као вучица,
Рањена по ко зна који пут
Поносно носиш љубав у очима
И пожуду у зубима,
У  грудима пјесму.
Цијепаш урликом ноћ
Као знојни чаршав
Док лептири беспомоћно
Лебде над стомаком.
И тако, из ноћи у ноћ –
Као гладна вучица
Урличеш моје име
С тамне стране мјесеца..

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име