У најудаљенијем почивалишту погледа,
који носиш попут похабаног ордења,
под прерано проређеним власима
обитавају обриси младићких жеља.
Много издаха раније с чела
су се сливала црквена звона,
пунећи ти опанке нотама,
голицајући табане синкопама.
У жудњама кратких рокова,
које одлажеш попут ордења,
кријући их од сина, жене и ђеда,
ћуте мириси славских сокова.
Много плитких уздаха раније
ту су подврискивале труле кобиле.
Отвори око, потомче барјактара,
у шљивику чека она што не вара.
