Ко су били Хетити? Одговор на овопитање није једноставн, као што се може учинити. Постоје многи подаци садржани у библијским текстовима са једне стране, као и мноштво археолошких проналазака са друге. Ови извори међутим нису међусобно усаглашени, и управо тај проблем је тема чланака Хетити између традиције и историје (The Hittites—Between Tradition and History).
Дакле ко су били Хетити, посматрано из перспективе археологије?У оериоду раних 1900-тих година пре Хр. индо-европски народи су почели да се насељавају на подручју савремене Турске. Од 16.в. ови народи су били довољно снажни да упадну на подрчје Вавилона (садашњи западни део Ирака), а како им је утицај растао они су постали значјна снага на овом подручју, у рангу са Асиријом и Египтом. Односи са Египтом су нарочито добро познати. То су били нестални односи који су довели и до знамените битке код Кадеша, битке која је раултирала склапањем мировног уговора, можда и најстаријег који је остао сачуван.
Хетитска престоница, Хатуса је откривена у археолошким ископавањима која су допринела откривању бројних текстова који су открили значајне податке, нарочито верског карактера. Ископавања су потврдила да је Хатуса страдала у пожару у раном 12.в. пре Хр., те да је тада напуштена. У 14.в. пре Хр. Каркемиш у северној Сирији био је изграђен као локално средиште вице-краља. Могуће да је то био знак да су Хетити започели да напуштају место на којем су се ранијенаселили (земљу Хата или Хета), те да је тај процес окончан у 12.в. пре Хр.
Ко су, међутим, били Хетити према Библији?
Хетити имају значајну улогу у кључним периодима историје Јеврејске Библије. Ефрон Хетити продаје Аврааму место за породичну гробниу (Пост 23). Исав се жени хетитским женама, које је Ревека презирала (Пост 26:34). Хетити се често спомињу на пописима народа који насељавају Ханан (нпр. Изл 13:5; Бр 13:29; ИНав 11:3). Цар Давид је имао значајног војсковођу, Урију Хетита кога је предао на смрт како би се оженио његовом супругом (2 Сам 11). Међу бројним женама цара Соломона било је Хетиткиња (1Цар 10:29-11:2; 2Дн 1:17), а пророк Језекил формира понижавајућу метафору користећи за то позивање на хетитске мајке
(Јзк 16:3.45).
„Утисак је да много Хетита настањује Ханан у време рађања Израела (доба праотаца) и тај утисак се појачава у библијским подацима током прикзивања историје израилског и јудејског царства“ -читамо у поменутом чланку.
Према итраживању још увек остаје нерешено питање присутности Хетита у Ханану у време када су том земљом проходили праоци Израела. Решење овог проблема значајно завиди и од времена датирања праотаца самих. Но, уопштено говорећи уколико се уопште историја у Петокњижју тежи усагласити са ванбиблијсим подацима било би потребно претпоставити да се у библијским изворима говори не толико о Хетитима, колико о нео-хетитима. Са друге стране, већина библиста верује да су ове приповести састављане далео после догађаја који су њима описани, те да су анахрнизми последица „учитавања“ која рефлектују сусрет са нео-хетитима.
Ко су, дакле, били Хетити?
Занимљиво је да „старо-хетити“ себе никада не предсављају као Хетите, већ свој језик називају Несите, своју земљу Хати, називајући себе Хати-народом. Дасу научници одмах знали оно што сада знају о том народу, они бо га вероватно радије назвали Несити
или Несијанци. Када је једном њихова моћна држава доживела колапс, постала је вазална краљевина Сирије, али је одржала сопствену културу која се може означити нео-хетитском. Чини се, стога, да археолошки подаци откривају истину о изворнм Хетитима (Неситима), док библијски подаци су ускладиви са оним што знамо о нео-хетитима.
Извор: Biblical Archaeology Society
