„Шта ћеш бити кад порастеш?“ – сигурно се сећате овог питања из времена свог одрастања. Да, то је то чувено питање којим су нас родитељи и старији терали да завиримо у њихов свет и „предвидимо“ своју будућност.
Када смо пре пар деценија ово питали децу и тинејџере, њихов одговор је најчешће гласио: учитељица, лекар, пилот, глумица… И данас се новим генерацијама поставља исто питање, али су се одговори променили. И то је нормално, јер времена се мењају а свака нова генерација носи другачији дух и поглед на свет…
Савремени трендови са собом доносе и нове узоре, а узори су ти који утичу на формирање личности младих. Тада, без много искуства и знања, тражимо моделе на основу којих градимо своју личност, стичемо навике, усвајамо моралне норме, бирамо своје професије…
Први и најважнији узори у животу сваког детета су чланови породице, пре свих родитељи , а велики утицај на формирање личност имају и значајне особе из непосредног социјалног окружења и школе. Тако, пре неколико деценија тинејџери су се угледале на своје учитеље/ице, професоре/ке, најбоље ученике/ученице из одељења…Били су окренути стварности, „живим“ примерима и стварним професијама. Маштали су о томе да постану: васпитачице, медицинске сестре, доктори, пилоти, научници… Од познатих личности као узори навођени су: Никола Тесла, Десанка Максимовић, Милена Дравић… На цени је било образовање, наука, култура, узорно понашање, рад, поштење, одговорност…
А онда се нешто променило. Појавила се виртуелна стварност. Нове генерације се све више окрећу телевизији, а касније и интернету. Они постају места где се траже нова сазнања, али и нови узори. Породица, школа и непосредно окружење полако, али сигурно губе утицај на живот младих људи. Њихову улогу преузимају личности са малих екрана.
Тако деведесетих година прошлог века најпопуларније међу младима постају стране и домаће музичке звезде. Двехиљадитих се овај тренд наставља, само што се листи певача и певачица придружују и ТВ водитељи, манекенке, фото-модели и учеснице разних ријалити програма. Постаје важно бити виђен, популаран, богат. Уместо интелигенције и образовања пажња је усмерена на славу, моћ, новац, атрактиван изглед…
Последњих година идоли младима постају и наши спортисти и спортисткиње које престижу естрадне личности по популарности. Али, када младе питате зашто су им Новак Ђоковић или Ана Ивановић постали узори одговори су да је то зато јер су они успешни, богати и славни.
Очигледно је да млади данас цене материјалне вредности и хедонистички начин живљења. Успехом се сматра лагодан и раскошан живот до кога се долази лако, готово преко ноћи, без учења, труда и рад.
Нови медији нуде илузију да је овако нешто могуће, само је довољно појавити се на екрану и ваш живот из снова почиње. Бекство од реалности још је више појачано експанзијом интернета и појавом друштвених мрежа. Овај технолошки бум је омогућио да се лакше него икада пре изађе из анонимности. Управо захваљујући свему овоме тинејџери данас имају сасвим нове идоле попут блогере, влогере, јутјубере, гејмере.
И данас млади траже узоре у својим вршњацима, али сада су се мерила за избор оних „најбољих“ коју треба следити променила. И даље су важне бројке, али не оне у ђачким књижицама и индексима већ оне које показују број „пријатеља“, пратилаца, лајкова и коментара на разним друштвеним мрежама. Поменуте мреже тако постају и улазница за неки познати ријалити, а бити ријалити „звезда“ као да је постало једно од најпривлачнијих „занимања“ у данашње време.
И не, нема ничег лошег у томе што млади желе да се баве неким јавним послом, да буду успешни и да зараде новац. Битан је начин на који то желе и могу да остваре.
Заправо највећи проблем данас представља непостојање алтернативе. Већ годинама уназад ниједна особа из света науке, уметности и културе није поменута као идол младима. А постојали су, и данас постоје, људи које своји радом, интелигенцијом и креативношћу постижу изванредне резултате и својим делима задужују човечанство. Ипак, они нису популарне, о њим се не прича у медијима и не пише у новинама и на порталима. Зато је задатак свих нас да о свима њима проговоримо, да их учинимо видљивим. Да покажемо младима да ти људи постоје, да су цењене, успешне и вредне поштовања целог друштва. Само тако ћемо успети да изградимо нове узоре генерацијама које долазе. А оне ће, надајмо се, створити неко ново време. Време које ће бити другачије и боље.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
psihoskop.wordpress.com
