„Како се људско понашање може контролисати?“
Такво питање поставио је Владимир Лењин Ивану Павлову 1919. године. Провео сам бројне године читајући и проучавајући тактику Совјета у Русији пре и после Револуције 1917. Моје интересовање се фокусира на антирелигијске методе и пропаганду коју су користили Совјети. Временом сам почео да схватам да Совјетска Русија није била ни јединствена ни антизападна појава, већ је била резултат разних „западних“ идеологија. Русија је била покусни кунић.
На крају, идеологије које су тестиране у Русији нису биле ни „западне“, ни „источне“ јер се једноставно могу сажети као анти-Божје. Када сам постао православац почетком 2000-их, наишао сам на различита учења и идеје, од којих се већина може сажети у добро познатој изјави старца Игњатија из Харбина: „Оно што је почело у Русији биће завршено на Западу.„
Ово је учврстило моје већ постојеће уверење да је важно бити, барем, свестан метода које су кориштене и користе се у Русији и другде. Методе које су користили „безбожни Совјети“ су заиста били само прелиминарни тестови, иако би се тамошња примена могла квалификовати као помало груба. Од тада је софистициранија.
Ипак, темељна тактика и циљеви остају. У овом посту желим да поделим неколико запажања из једне од многих књига које сам прочитао на горе поменуту тему. Моја запажања, за која верујем да се могу применити на тренутне ситуације које нас окружују, заснована су на поглављу из „Беле ноћи” Бориса Соколова. Поглавље се зове „Индивидуализам против стандардизације“.
Књига је приказ из прве руке у време Привремене владе у Русији и касније комунистичке револуције. Г. Соколов почиње напоменом: „Док се осврћем на своје универзитетске дане и покушавам да разумем рођење и феноменалан успех комунизма у Русији, не могу а да не осетим да је фактор који је допринео био механицистички тренд на универзитетима мог времена. У скоро сваком предмету природних наука који сам похађао, осећао сам ту подлогу материјалистичке филозофије.”
Материјалистички начин размишљања када се примени на сврху, телос, човечанства постаје прилично застрашујући. Из такве филозофије произилази идеја о људима као о „маси“. Уопштено говорећи, природом се може манипулисати у складу са вољом еволуирајућих „богова“ људи, а то укључује и човечанство у целини. Ипак, само неки су „изабрани“ да „воде“ „масе“.
Човек је само материјална машина. Проучите га и онда можете манипулисати његовим функцијама. „Проучавајући више нервне активности код човека, постепено ћемо сазнати све о његовој такозваној психологији“, наводи Павлов. Када су бољшевици почели да консолидују власт у Русији, окренули су се ка веома важној теми „контролисања маса“.
У октобру 1919. Лењин се састао са Павловим. Циљ је био да се Павловљево истраживање искористи за бољу контролу људи, маса. Како можемо контролисати људе? Ово је било најважније питање совјетске владе. „Ми градимо нови свет…“, Лењин храбро изјављује. Може се запитати зашто и даље слушамо сличне идеје. Тренутна опасност од вируса (текст писан прошле године, п.п.) се користи као параван за изградњу новог света, који се у садашњим временима назива „нова нормалност“.
Требало би да изазове пажњу када антихуманитарци као што је Бил Гејтс, кажу да ће тренутна пандемија „дефинисати ову „еру“ на начин сличан Другом светском рату. Лењин истиче своје циљеве: „Желим да масе Русије следе образац размишљања и реаговања, по комунистичком обрасцу. Сви они.“
Циљ је био да се помоћу спољашњих ситуација обуче људи да следе унапред зацртани образац – образац размишљања и реаговања који ће им бити храњен одозго, од самоизабраних вођа пролетаријатског раја. Ипак, на одређеном нивоу, политички лидери совјетског времена нису били истинске коначне силе, већ су били финансирани и подстицани од стране сила изнад њих. Иако је совјетска манифестација прошла, контролна овлашћења нису, а жељени принципи контроле нису.
Он наставља: „Човек може да буде оно што желимо да буде.“ Такви људи и њихове идеологије немају никакву вредност за човечанство и његово право благостање. Човечанство мора да буде шта год хоће, то је његова једина вредност.
Павлов пита: „Да ли мислите да бисте желели да стандардизујете становништво Русије? Натерати их да се сви понашају на исти начин?“
„Тачно…“, је одговор Лењина.
Образовање се сматра једним од главних алата за контролу људског понашања. Образовање поприма различите облике, било у институцијама као што су школе и универзитети, било кроз различите облике медија и слично. Крајњи циљ је стандардизација маса тако да мисле и реагују у униформној маси, рекао је Борг!
Павлов је промовисао „неуризам“. У основи, човека посматра као неку врсту компјутера (иако компјутери нису постојали у Павловљево време). Човек је само материјалистичка машина коју треба програмирати. Главни орган у човеку који се мора контролисати је ум или мозак. У таквом погледу, ако би неко могао да програмира умове, мисли људи, онда би могао да контролише животе људи.
У неуризму, „нервни систем има доминантну, готово искључиву, улогу у свему што човек ради, било добровољно или невољно. Мозак, и само мозак, служи као суштински супстрат за вишу нервну активност…“
За присталице неуризма, личност човека, његов образац деловања и реаговања, само је производ индивидуалног искуства током живота. Контролишите атмосферу искуства и можете контролисати човечанство. Објашњење се наставља: „То је крајњи резултат човековог прилагођавања околини. Искуство се заснива на формирању условних рефлекса и повезивању ових рефлекса у мозгу.”
На крају, таква филозофија је веровала да „условљени рефлекси могу укинути безусловне рефлексе, или, како се они називају, природни инстинкт“. Од виталног значаја за групно условљавање је „спољни стимуланс“. Такав стимуланс је неопходан за формирање новог жељеног „условљеног рефлекса“.
Једном успостављен, „исти условни рефлекс се може изазвати и формирати код људи веома различитих личности“. Контролишите „стимуланс“, односно окружење, и можете контролисати људе. Овај основни предлог постао је темељ „гигантског пројекта совјетске владе контроле људског понашања, стандардизације образаца личности руског народа“.
Ово истраживање је било толико важно за совјетски циљ да је „Павловљеву лабораторију совјетска Чека претворила у оазу недодирљиву. У средишту овог експеримента, који изгледа да се наставља у варијантним облицима је ова претпоставка: „Ако се човеково понашање може свести на ланац условних рефлекса, понашање популације може бити стандардизовано. Коначни циљ је „промовисање научно разрађене контроле људског понашања“.
Поједностављени и екстремни облик Павловљевих теорија постао је суштинска основа за совјетско експериментисање у контроли маса. Ово сумира на овај начин господин Соколов: „Понашање човека је производ његовог окружења. Човек може превазићи своју генетику и трансформисати своју околину. То јест, иако га контролише његова околина, он се може уздићи изнад ње и променити је. Апсолутна контрадикција. А пошто човекове мисли и идеје нису ништа друго до ланац условљених рефлекса, разрађених током детињства и зрелости, човекова личност и понашање могу се контролисати одговарајућим образовањем. Условљавањем рефлекса, човек се може „стандардизовати“, може се навести да размишља и делује према обрасцу који захтева совјетска влада. Тако се целокупно становништво Совјетске Русије и, заправо, целог света може постепено трансформисати у „стандардизоване“ масе, које мисле и понашају се потпуно једнобразно.“
Циљ експеримента је био да се види да ли се милиони могу „преобразити у роботске људе, образоване у истом обрасцу рефлексологије и лишене сваке индивидуалности, људе који би следили комунистичке теорије без протеста, борбе или питања…“ Циљ програмирања људи да прихвате идеје и околности без протеста, борбе или питања остаје најважнији у контроли маса.
Ово је један од разлога зашто мејнстрим медији и „вести“ (сиц) извештавају о разним догађајима на готово сценаристички начин и настоје да ућуткају свако неслагање. Да, један од важних циљева владајућих је да успоставе „групно мишљење“ маса које се може контролисати, али на начин на који масе мисле да су такве идеје њихове.
Иако ово може бити понављање „сирових“ облика контроле које су користили Совјети, то остаје као један од примарних циљева елитистичких сила. Комунизам је облик владавине елите.
Дакле, треба да будемо свесни да се годинама уназад стварају разне ситуације у којима се траже одређени рефлекси. Секуларни свет још увек посматра човека као органску машину која је само чудан сплет околности природе и чији је менталитет резултат његовог окружења. То се огледа у садашњим менталитетима који су износили тако радикалне тврдње да је чак и род (мушки и женски) само конструкт друштва, односно једноставно идеја преузета из спољашњих средина.
За моћнике је од виталног значаја да створе ситуације које ће покренути људе у унапред планираном правцу. Важно је схватити да је употреба кризе у том обиму…У ствари, на неки начин, кризе су ефикасније у убрзавању жељених промена. У том контексту можемо разумети употребу одређених фраза управо у медијима, као што је „ново нормално“. Неки то чак називају „следећом нормалношћу“ и „новом реалношћу“.
Док чујемо јединствену, чинило би се скриптовану, поруку која позива „масе“ да једноставно прихвате „нову реалност“, требало би да се трезвено запитамо: Шта је сврха овог „новог“ посла који се обавља? Да ли се опасност од вируса користи као средство за даље стандардизовање „масе“? Биће да је тако.
Шта смо стандардизовани да прихватимо?
Ово би требало да буде најважније питање у нашим главама.
Као што сам на другом месту рекао, секуларне власти нас не припремају да примимо Господа Исуса Христа.
Наша покорност у прихватању ове „нове реалности“ нас неће спасити. У ствари, можда само сарађујемо са сопственом смрћу и на физичком и на духовном плану.
ИЗВОР: https://inklesspen.blog/2020/04/24/groupthink-standardized-masses-and-conditioned-reflexes/
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 01.08.2022.
