Корачајући трећом деценијом 21. века, а преживевши велике буре и бродоломе који су се десили у 20. веку у виду злокобних идеологија и идентитетских експеримената, чини се да српски народ а са њим и у њему његова духовна мати СПЦ, упловљавају у неке мало мирније и сигурније воде. Намерно написах „мало мирније“ воде, свестан да је пред нама још много препрека и искушења са којима се морамо изборити у блиској будућности ако желимо да као народ биолошки и духовно-морално опстанемо.
Милошћу Божијом и молитвама Светог Саве, на самом почетку 21.века српски народ вођен својом светосавском Црквом, почео је да „кује“ ново оружје, нови „мач“ своје духовне и идентитетске одбране, будући да му је стари био поломљен и истргнут из руку средином 20. века. То моћно духовно оружје јесте православна веронаука у српским школама. Древни ковач првог оваквог „мача“ искованог у дубинама наше историје није био нико други до први српски архиепископ, духовни и национални родитељ и просветитељ свих Срба, Свети Сава равноапостолни.
Надахнут божанском мудрошћу, провидевши кроз будуће векове нашег народног живота, Св. Сава је српску школу саградио на чврстом темељу Јеванђеља Христовог омогућивши тиме небројеним поколењима Срба да узрастајући у живој вери у васкрслог Христа и са Његовим благословом, узрастају и у свим другим корисним наукама, никада при том не падајући у искушење у које су пали многи други европски народи, да своје знање злоупотребе и ставе га у службу зла.
Данас када на наш народ, а пре свега на нашу децу, нападају злодуси нескривеног западног сатанизма оличени у разним умоболним и девијантним политичким идеологијама устремљеним на разарање саме суштине људског бића и традиционалне породице, пропаганди најразличитијих облика неморала и безбожништва, поново дижемо тај „мач“ у одбрану своје хришћанске душе и своје деце.
Будимо храбри и одважни у тој борби, ослонимо се на свог „небеског“ ковача Св. Саву српског, чврсто верујући да се огањ у његовој небеској ковачници никада неће угасити.
