Пореклом из Епира, син епирског краља Еакида имао је амбицију да постане најмоћнији владар у хеленском свету. Али, како је рођен 319. године п.н.е., Пир је од раног детињства био окружен борбама за превласт, ратовима и насиљем. Оца на престолу је наследио кад је имао 13 година, али је убрзо протеран и након тога се придружује војсци Антигона I и његовог сина Деметрија I Полиоркета у борби између дијадоха.
Након битке код Ипсоса из 301. године п.н.е. и пораза, Пир је отишао на двор египатског фараона Птоломеја I Сотера. Ту је задобио монархово поверење и заштиту, па је убрзо прикупио потребну војну силу да подстакне устанак против Неоптолемуса II у Епиру, тиранина ког су његови поданици мрзели. Иако су у почетку постигли договор да деле престо, страх га је натерао да погуби ривала.
294. године п.н.е., Пир је представљао претњу за Деметрије I Полиоркет који је сматрао да је управо он његов најслабији противник са којим треба да се обрачуна на путу ка македонском престолу. Убрзо га је напао, али у тренутку када су се војске сусреле – многи Деметријеви војници почели су да прелазе на страну Пира, привучени његовом репутацијом храброг генерала и харизматичног и љубазног монарха како су тврдили антички извори.
Иако је Пир тада проглашен за краља Македоније, убрзо је протеран од стране Лизимаха. И овде долазимо до кључног момента.
Позив за помоћ стиже са југа Италије
Немајући куд и након позива у помоћ од стране становника грчког града у јужној Италији по имену Таранто, да им се придружи у борби против Рима – Пир прелази Јадран и убрзо по доласку у близини града Хераклеје 280. године п.н.е., започиње напад на челу коњице. Борба је била крвава, а обе војске су биле изједначене, наизменично су напредовале, али се и повлачиле. Стога је Пир посегао за борбеним слоновима.
Поглед на ове монструозне животиње улио је страх у римске коње, који су престали да реагују на команде јахача. Осим тога, незаустављиво напредовање слонова уништило је пешадијске формације, али Пир је извојевао победу по високој цени. Том приликом је изгубио велики број војника.
Као победник, Пир је диктирао Римљанима услове за предају који би гарантовали независност грчких градова, али је сенатор Апије Клаудије Цек позвао своје суграђане да их одбаце. Као одговор, уследио је још један напад против Рима у бици код Аскулума наредне године. Пир је однео још једну победу, али и овај пут је претрпео огромне губитке по питању људства.
Том приликом сам је изјавио: „Још једна оваква победа и вратићу се у Епир без иједног војника.“
Иако ово није био крај Пирових похода, он је на крају претрпео пораз од Римљана и био је приморан да се врати у Епир. У употребу је током времена ушао израз „Пирова победа“, који се односи на победу за коју је морала да се плати висока цена, што је на крају донело више штете него користи.
nationalgeographic
