Породица је универзална људска заједница, позната и присутна у свим културама и временима.

Породица је основна јединица друштва, састављена од људи који су повезани крвним сродством, браком или усвајањем и који живе у истом домаћинству. У различитим културама, облици породице и њени циљеви могу се разликовати. Основна функција породице је да пружа емоционалну подршку, сигурност и осећај припадности њеним члановима. Осим основне функције, породица је такође важна за преношење вредности, традиција и образаца понашања с генерације на генерацију.

Осим биолошке породице, људи могу формирати и породице избора, као што су пријатељске породице или заједнице засноване на заједничким интересима и вредностима.

Оно што издваја породицу од других друштвених група је то да она највише поштује потребе својих чланова, док друге групе више дају предност групном интересу.

Када породица не испуњава своје основне функције, већ постаје извор несигурности, страха, злостављања, породица од сигурног места постаје извор патње и трпње за своје чланове. Такву породицу називамо дисфункционалном.

Функционална вс. дисфункционална породица

Када у оквиру породице углавном све добро функционише, сваком члану је допуштено да живи и одвојеним животом и животом који је заједнички целој породици. Ту се промене очекују и подстичу, а не сматрају се претњом. Када се деси да се услед неких различитости јаве несугласице, та се ситуација или криза сматра приликом за развој. Чланови породице комуницирају отворено, спонтано и слободно, прихватају другачије мишљење и другачије емотивне одговоре на актуелна дешавања. Атмосфера у породици је проткана бригом, нежношћу, разумевањем и хумором. Такви породични обрасци омогућавају достизање породичних циљева које је породица себи поставила и чине је функционалном.

Насупрот томе су породични обрасци којима се не испуњавају циљеви и задаци породице у целини или њених чланова, услед чега долази до појаве незадовољства, неадекватног реаговања и симптома, и то чини породицу дисфункционалном.

Шта је дисфункционална породица?

У току животног циклуса једне породице промене су неминовне, а њихов неизоставни пратилац су кризе. Ако је породица дисфункционална она неће бити у стању да се у довољној мери прилагоди новонасталим условима живота, нити ће то моћи без већих последица. У таквим породицама комуникација је затворена, чланови нису у стању да постигну независност, али ни истинску блискост. Правила су крута, има их много, неприкладна су за одређене ситуације и најчешће служе да покрију нелагоду због различитости. Родитељи у управљању породицом користе страх, кажњавање, надмоћ или изазивају кривицу.

У дисфункционалним породицама односи између чланова су потцењивачки и нападачки уз често проглашавање једног члана „црном овцом“. Комуникација је нејасна, конфузна и контрадикторна. Поруке се не слушају или не прихватају, могу бити у сталној супротности једна са другом или се користе „дупле поруке“. Цинизам, непријатељство и осуђивање су чести.

У таквим породицама се развијају личности које имају потешкоћа у одвајању себе од других људи и склони су спајању са доминантним емоционалним обрасцем који влада у породици. Такви људи имају низак ниво независности, реагују емоционално без претходне рационалне обраде информација и не могу заузети јасан став по одређеним питањима. Тешко да могу да бирају хоће ли их у одлукама водити емоције или мисли. Смањује се способност сваког члана породице да преузме одговорност за себе и да је мање осетљив на одвајање и одбијање, као и смањење стабилности пред стресом.

Како се личност и породица увек налазе у интеракцији, што би значило да једно друго условљава, тако се и неки индивидуални поремећаји морају сагледати, између осталог и кроз функционалност породице. Дисфункционална породица може довести до поремећаја понашања или психичког проблема код детета. Сматра се да је настанак тог проблема често у функцији одржавања или регулисања нефункционалног породичног система. Пример за то је удруживање родитеља и престанак међусобних конфликата када се код детета појаве симптоми болести или поремећаја.

Оно што охрабрује је да када су многи од симптома препознати као механизми преживљавања у неповољним породичним околностима, тада је препозната и могућност третмана и терапијског деловања усмерена у правцу кориговања тих породичних околности и реакција чланова породице на њих.

Како преживети у дисфункционалној породици

Амерички психоаналитичар Гералд Сцхоенеwолф овако описује дисфункционалну породицу:

“Све дисфункционалне породице личе једна на другу.

Све дисфункционалне породице имају ментално поремећене родитеље. Један од њих је “водећи ментално поремећени родитељ”, а други је онај који “омогућава овом првом да буде поремећен”. Понекад, могу бити два родитеља који деле поремећај.

Овакви родитељи затим осмишљавају улоге које ће свако дете понаособ играти у породици. Једно од деце, обично најстарије, игра улогу зналца (оног који је интелектуално надмоћнији, мудрији). Други играју различите улоге које имају заједнички именитељ: сви имају прихваћено место у породици. Коначну улогу има онај који је обележен као жртвено јагње, на коме се истреса већина породичног беса и на њега се не гледа као на истинског члана породице, већ као на отпадника.

“Прихваћеним” члановима породице (у овом случају деци), дозвољено је да третирају жртвено јагње како желе. Жртве су демонизоване од стране родитеља и стога окарактерисане као деца која заслужују било какав третман. Осталој деци је драго што у породици постоји неко у чијем друштву могу да се осећају супериорним и на кога могу да пренесу бес којим су их родитељи несвесно заразили. Нико из дисфункционалне породице не излази неоштећен, али точак се зауставља код детета које је жртвено јагње, тако да је он/она најоштећенији.

Тешко је преживети у дисфункционалној породици, јер ови родитељи инструирају децу да гледају на њих као на добре родитеље, и они обично науче најстарију децу да их хвале и да буду на њиховој страни уколико је једно или више деце љуто на њих или их критикује. Свака улога, сваког члана породице се учи понављањем, тако да су, док достигну зрелост, његове или њене навике, понашање, и осећања толико добро увежбана да изгледају нормална. Тако да делује потпуно нормално да старије дете кињи, шутира, вређа жртвено јагње и генерално га третира као инфериорно.

Изнова и изнова, детету се говори ко је и у шта треба да верује. Након одређеног времена, он или она верује да је заправо особа коју су му доделили, и више се и не труди да пронађе правог себе.

Највећа вероватноћа је да ће баш онај који је жртвено јагње успети да изађе из зачараног круга, јер је његова или њена улога најнезахвалнија. Међутим, упозорава британски психијатар Р.Д. Ленг, „Ако било ко у породици почне да схвата да он представља само средство (манипулације), веома ће мудро и пажљиво гледати са киме ће поделити ову информацију.“

Ако жртвено јагње, на пример, на глас узвикне било ком члану породице, поготово родитељима:“ Ово је лудост! Ова породица је полудела!“ – биће сурово кажњен(а). Нико, никада не сме да сумња у породични мит.

Из овог разлога породице се често осећају угроженим, када један од чланова крене на терапију. Плаше се да ће се мит о породици, који се увежбавао годинама, порушити као низ домина, једна за другом. Страх је неоснован. Чак и када се ти који су жртвена јагњад или други чланови породице који су имали мање значајне улоге у породици – пробуде и почну да описују догађаје баш онаквима какви су заиста били, третирају их као да су полудели и понекад их чак и хоспитализују како би их „смирили“ и како би их „дозвали памети“ (а то је назад у улогу лојалног члана породичног мита).

Заиста, буђење и индивидуализација (одвајање) од овако дисфункционалних породица је мукотрпан и тежак посао. Да би пронашли смисао и сопствени здрав резон после дугогодишњег испирања мозга и хипнозе, особа прво треба да има помоћ – или од стране пријатеља који су такође били део те приче, или од професионалца који може да вам сачува ум док ви немилице избацујете из себе сећања на породично насиље.

Онима који су имали улогу жртвеног јагњета сломљен је его и јако им је тешко да размишљају позитивно о себи или да верују својим доживљајима.

Породица и њени преостали чланови (већина породице) срамотиће, понижаваће, омаловажаваће и кажњавати оног или оне који су изашли из њиховог круга или ће учинити да се осећају као издајници. Покушаће све да до раздора не дође, јер то угрожава „светост“ породице и идентитет осталих чланова.

Дисфункционалност породице никада неће престати да постоји и породица никада неће оставити на миру оне који се „пробуде“. На крају, из тог разлога, они који су се пробудили често ће морати потпуно да се одвоје из дисфункционалне породице, па чак и тада, они ће на све начине покушати да спрече одлазак, или га, с друге стране, чак и иницирају. Често ће бити груби и насилни према онима који оду, тако да би остатак те породице мислио да је примарно њихова идеја била да „отерају издајника“.

Тако да, они који коначно успеју да оду, обично морају годинама кроз психотерапију или на друге начине да граде свој его. Они ће морати да науче да верују у праве себе, супротно ономе у шта су их други убедили да верују да јесу. Биће им потребне године вежбања.

И на крају, они чланови који су се пробудили, мораће да узврате. Најбољи начин да то ураде је да више не реагују на ругања, омаловажавања, снисходљивост и демонизацију од стране дисфункционалне породице. Најбоља освета је, како кажу, живети добро.

Они који су се отргли, на крају разумеју и игноришу дисфункционалну породицу, чак и ако им члан те породице падне пред ноге, лажира срчани удар, узвикујући: „Убијаш ме!“ Тек тада (можда) могу наћи свој мир.

Жртвено јагње може да научи како да престане да игра ту улогу у свом одраслом животу, али неће бити лако. Свака нова ситуација у његовом или њеном животу активираће модел жртве који је условљен у њима од детињства. Требаће године вежбања, али на крају, они могу да октрију ко су заиста, и почну да живе живот који одражава њихове сопствене тежње, а не фрустрације њихових родитеља.

 

 

 

Аутори су: Валентина Колевски, породични саветник и Катарина Вишић, психотерапеут

 

psihoterapijaipsiholoskosavetovanje

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име