Године 1861. почиње епоха телеграфа, диносауруса комуникације. Заснован на идеји комуникације сигналима, потеклој из античког доба која ће након средње века водити ка комуникацији заставицама у морнарици, а у Француској у 18. веку до слања сигнала “семафорима”, телеграф је прво средство комуникације путем жице.

Серија електричних изума почетком 19. века довела је до развоја Морзеовог телеграфа који се почео масовно користити од 1844. године. Ефикасан и једноставан, телеграф је довољно исплатив да се компаније надмећу у премрежавању света жицама – са њим настаје прва глобална комуникациона инфраструктура. Мапа из 1901. године приказује стање телеграфске мреже у свету пре 120 година.

Крајем 20. века ширење комуникације жицама ће бити препознато под називом “информатичка револуција”, мада је, посматрано са историјске дистанце, “еволуција” донекле погоднији назив. У овим спољним условима и писма се лагано трансформишу. Поруке се брже пишу. И стижу до већих даљина.

Телеграф ће временом изродити, у директним потомцима и паралелним гранама, читав низ родова и врста нових технологија за преношење порука – каблограме, телексе, телефон, радио-везу, сателитску комуникацију и, на крају, облике комуникације базиране на оптоелектроници и интернету.

Но, након 180 година од увођења телеграфа, он сам готово сасвим изумире, што и не чуди кад је реч о “еволуцији” – после периода суживота, под притиском селекције, предачке врсте лагано ишчезавају, остављајући простор за нове, савршеније форме.

Телеграф је омогућио развој модерних медија, онаквих какве данас познајемо. Посредством телеграфа стижу полицијски и новински извештаји из даљине и мења се историја савременог новинарства. Кратке, упечатљиве вести стижу од дописника готово у реалном времену. Штампа успева да истог дана или дан касније објави извештаје о догађајима који су се управо десили на другом крају света. Ова технолошка околност драматично мења улогу, па и значај медија, готово једнако као што је Гутенбергова преса променила улогу књиге.

Захваљујући томе, телеграф уводи стандарде комуникације и начина преношења вести који ће се задржати и после његовог кончаног ишчезнућа крајем 20. века. Ослоњени на такву традицију, данас бројни светски часописи који најновије вести саопштавају твитовима или у “блоговима уживо” имају у називу реч “телеграф”. Трагови еволуције, нешто као рудиментарни органи у људском телу.

 

 

Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД

naukakrozprice.rs

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име