Историја српског виноградарства дужа је од хиљаду година, а где је све почело и ко је начинио пионирски корак у развоју винског туризма, сазнајте у тексту који следи.

Приликом археолошких ископавања Сирмијума и других античких локалитета у Србији пронађен је велики број ампхора (трбушаста посуда са две наспрамне ручке и суженим вратом, направљена од печене глине, која је у антици служила за чување вина) које документују довоз вина. Познато је да је римски цар Доменцијан (69-96. год.) увео законски монопол којим је само италичним виноградарима било дозвољено да саде квалитетну лозу. Тај монопол је важио све до појаве цара Марка Аурелија Проба, рођеног у сремском, а римском царском граду Сирмијуму 232. године. Проб је засадио винову лозу на падинама Алма Монса (Фрушка Гора) у околини Сирмијума, па је за његово име везан почетак виноградарства у Србији.

Историја српског винарства дужа је од хиљаду година. Развој се одвијао од зачетака српске државе у 8. и 9. веку, а нарочито за владавине династије Немањића, од 11. до краја 14. века. Српски владари су посебно неговали културу гајења винове лозе, пише сомелијер Александар Бикицки.

Захарије Орфелин, један од најученијих Срба 18. века, спомиње у свом „Искусном подрумару“ из 1783. године, да су наша најбоља вина манастирска и надасве карловачко вино, нарочито црно и шилер и да су најбоља у старости од три до четири године.

Виноградарство и винарство Срема је једно од најстаријих и најзначајнијих у овом делу Европе. Тако су Карловци славу стекли пре свега захваљујући виноградима и винима која су се пила широм старог континента. Вински подруми у Сремским Карловцима и Иригу и данас су прави доживљај за госте. Они су после Првог светског рата подизани у виду лагума са дрвеним сводовима. За врење и чување вина користила су се искључиво дрвена бурад са дрвеним или металним обручима. И данас се може наћи један број подрума са дрвеним судовима, мада се све више прелази на металне. Карловчани, који су били чувени по својим специјалним винима Аусбруху и Бермету, обновили су деведесетих година прошлог века производњу ових вина. Технологија прављења чувала се и преносила као

тајна у карловачким породицама.

ИСТОРИЈА ВИНСКОГ ТУРИЗМА У СРБИЈИ

Када говоримо о винском туризму, најчешће се помиње крај XX и почетак XXИ века, међутим, зачеци винског туризма догодили су се много раније и за ту тврдњу постоје чврсти докази, пише Мирјана Максимовић за сајт Жене и вино.

Пионирске кораке у развоју винског туризма Србије учинио је сам кнез Михаило Обреновић. Остало је забележено како је 01. септембра 1864. године, при повратку из Крагујевца стигао у Смедерево „где је ноћио, а затим сутрадан ишао у бербу свог винограда, на коју су дошла сва господа саветници и остала господа министри“, те да је „цео дан проведен у највећем весељу и забави“. Следеће јесени, „Кнез Михаило, са својим министрима и другим званим гостима, отишао је у Смедерево, у бербу својих винограда”. Истини за вољу, берба је првобитно била планирана за 24. септембар али је због лоших временских услова и кише морала бити одложена за пет дана. Стога, берба је одржана 29. септембра, а било је планирано да се кнез са својим гостима у Београд врати истог дана увече, што због кише и ниског водостаја Дунава није било могуће. Због тога су кнез и његови гости остали да преноће у новосаграђеном дворцу, данашњој вили Обреновић, где се кнез „весело и пријатно са својим гостима до неко доба ноћи провео“. Остала је забележена још само једна берба, 1867. године, којој је кнез лично присуствовао, али како се том приликом разболео, сва је прилика да гостију на берби није било.

Следећи податак о гостима у винограду Обреновића налазимо у виду списка званица за одлазак у Смедерево на бербу грожђа, пише Мирјана Максимовић за сајт Жене и вино. Списак је саставио заступник дворског маршала, мајор Драгутин Франасовић, 15. септембра 1882. године, на иницијативу краљице Наталије Обреновић. Краљица је планирала да се у Смедерево путује паробродом, у недељу 26. септембра у 10 часова пре подне, а повратак је био исте вечери. На пароброду су служени доручак и ручак, а на позивници је јасно био назначен и правилник одевања за ту прилику: „кратке хаљине за госпође и црни капут за господу“. У архивској грађи нема података о томе да ли су слични догађаји организовани и у годинама после тога, али како постоје службени огласи према којима краљица одређеним данима крајем септембра неће примати уобичајене посете недељом, можемо претпоставити да јесу.

Те исте 1882. године, у Србији је регистрована прва појава филоксере и то баш у смедеревским виноградима, те су смедеревски виноградари међу првима приступили и борби против болести. С циљем да помогне обнови винограда, држава је управо у Смедереву основала први лозни расадник.

Колико је виноградаство сматрано озбиљном граном привреде говори и податак да је прилично помпезно за то време најављиван и објављиван „Први земаљски јаван збор винара и виноделаца у Србији“, који је одржан у Нишу на Светог Трифуна и Сретење, 01. и 02. фебруара 1889. (у то време је још увек коришћен стари календар). На збору се дискутовало о томе како повећати приходе од продаје вина, новој лози калемљеној на америчкој подлози захваљујући којој се Србија полако опорављала од филоксере, о извозу вина на страна тржишта, начинима удруживања винара и многим другим проблемима која су тиштала тадашње виноградаре и виноделце. Том приликом одржано је и прво оцењивање вина у Србији, на које су своја вина доносили сви учесници збора који су се бавили прерадом грожђа, а у позиву је било истакнуто да се понесу „једно или два стакла пробе свога вина“. На збор су позване све заинтересоване стране, од произвођача, преко трговаца и гостионичара, до  општинара и државних службеника чији посао је везан за пољопривреду. Збору је присуствовао и „Господин Министар Народне Привреде са стручним особљем повереног му министарства“. Сви који су железницом путовали на овај збор, имали су право на 50 одсто попуста за карту. Као један од пажње вредних исхода овог скупа, биле су и виноградарске задруге које су се касније оснивале широм Србије.

Пољопривредне изложбе биле су саставни део тадашњег привредног живота у Србији и Југославији, а имале су и подршку власти и државних институција. Тако је и у Смедереву, од 26. до 29. септембра 1899. године, организована „Прва смедеревска изложба грожђа“. Иницијативу за изложбу је дао руковалац смедеревског лозног расадника, а подржали су је смедеревски виноградари и Министарство народне привреде.

 

 

 

Извор: Национална географија

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име