Икона Христовог рођења је полиикона, у којој појединачно своје симболе имају многи детаљи међу којима су пећина или пелене Богомладенца.
Икона рођења Христовог припада такозваним полииконама које истовремено изображавају више догађаја, међусобно веома удаљених и временски и просторно.
На тај начин иконописац превазилази “димензијални простор и мерљиво време и креће се кроз литургијско-есхатолошко простор – време у Христу преображене творевине“.
У Цркви сви догађаји божанственог Домостроја су дијахронијски. Данас се Владика рађа као Младенац… Данас се рађа од Дјеве… Време се не мери као прошлост, садашњост или будућност. Црква живи догађај Божанственог очовечења као непрестану садашњост. Христос се, додуше, родио у конкретном времену, али Он је од пре векова Бог наш, који може да се рађа свакодневно у нашим срцима, да расте и јача.
Црква проживљава догађај очовечења Бога Логоса дијахронијски, као вечиту садашњост. Тајна оваплоћења Бога јесте, додуше, историјски догађај, али и ванвременски, јер Христос се, истина, родио у конкретном времену, у доба када је владао Ирод, у Витлејему јудејском, али Он је и предвечни Бог, безвремени и вечни.
Оци су нам предали различита тумачења символике мрачне пећине. Она символизује, кажу, духовну таму у којој се свет налазио пре него што је засијало Сунце Правде, Христос.
Народ виде, раније помрачени, /По дану светлост горњег огња; /Водећи све ка сјају живоносном, /Бог се јави на дверима бесунчаним.
Пећина символизује Ад и смрт које има да победи и уништи Цар који се рађа у блеску Божанства. Символизује још и гроб Христов. Преображава Силазак у Ад, Васкрсење Христово, светлост која ће просећи таму адску и пружити се по целој творевини, од преисподње до небеса. Уз то, и пелене Христове подсећају нас на покрове у празном гробу, што најављује Васкрсење.
“Шта знаш о иконама“, Београд 2004.
