Осим славе и велике зараде, патенти су проналазачима увек доносили и невоље око ауторских права. Некада се, баш као и данас „ратовало“ на судовима и расправљало ко је шта изумео месецима, па чак и годинама пре.
Тако је и сам Никола Тесла направио прегршт изума који су прославили друге људе.
Фотографија
Приписује се: Луису Дагеру
Заслуга за изум фотографије 1839. године приписује се француском уметнику и (касније) фотографу Луису Дагеру, који је до данас остао познат као отац фотографије.
Историјске чињенице пак кажу да је француски научник који је живео у Бразилу, Луис Флоренс, користио први фото-апарат чак шест година пре Дагера. Он је имао и решен проблем фиксирања слика, проблем који је „оца фотографије“ мучио годинама. Флоренс је своје слике назвао фотографијама, али, с обзиром на то да нису виђене у Европи, нису ни привукле пажњу јавности. Стога су први фотографски снимци, познати као дагеротипије ушли у историју и проглашене првим фотографијама, а Дагер првим фотографом.
Телефон
Приписује се: Александру Грејаму Белу
Бел је био угледни научник, проналазач, инжењер и иноватор којем се приписују заслуге за изум првог практичног телефона, и прве говорне поруке послате „преко жице“. Бел је до свог открића дошао 1857. године, а амерички патент је добио 7. марта 1876. године. Три дана касније, послао је „прву телефонску поруку“.
Најмање четири године пре Бела, Американац италијанског порекла Антонио Меући је радио на преносу говора путем електричне енергије
Он је чак и издао обавештење о патентирању свог изума, првог телефона, 1871. године, али није могао да набави 250 долара потребних за сам патент. Меући једноставно није имао новца, а ни среће, јер је један од људи који су га подупирали изгубио патент, а такође није био ни близу познат као Бел, који је имао велику комерцијалну подршку.
Белова компанија се касније сукобила на суду са супарничком Глоуб телефон компани, која је била Меућијев покровитељ. Након дугог судског спора, суд је пресудио у корист Бела, јер је овај ипак имао патент, иако је у пресуди наведено да је Меући био први који је „пренео говор механичким путем помоћу жичаног телефона“.
Телескоп
Приписује се: Галилеу Галилеју
Нико не може да каже са сигурношћу ко је изумео телескоп, али заслуге се обично приписују италијанском математичару, физичару, проналазачу и астроному Галилеју, који је познат као отац модерне опсервационе астрономије, отац модерне физике, отац науке, као и отац модерне науке.
Ипак, већина историчара каже да је телескоп изумео Ханс Липершеј, оптичар из Миделбурга у Холандији.
Он је поднео захтев за патент у Холандији 1608. године, али је одбијен јер се „производ могао превише лако саставити да би се сматрао изумом“. Када је до Италије стигла вест да се Липершеј упутио ка Венецији да прода своје телескопе, Галилео је брзо направио свој телескоп и на тај начин осигурао новац, као и своје место у историји и истакнуту каријеру у астрономском посматрању и истраживању.
Први лет авионом
Приписује се: Браћи Рајт
Орвилу и Вилбургу Рајту приписује се изум првог авиона, као и први успешан контролисани лет.
Истина је ипак мало другачија. У марту 1902. године Ричард Пирс, фармер и проналазач са Новог Зеланда, у свом авиону летео је око 320 метара пре него што се забио у живу ограду. Овај далеко мање познати експеримент лета се догодио месецима пре славног лета браће Рајт. Пирс није био жељан публицитета, па се никада није ни борио да добије заслугу, а такође није имао ни средстава да даље унапреди свој изум. Његов лик ја на поштанској маркици Новог Зеланда, а у његову част подигнут је и споменик у тој земљи.
Сијалица
Приписује се: Томасу Едисону
Када се постави питање „ко је измислио сијалицу“, већина људи ће без размишљања рећи Томас Едисон. Међутим, он је само радио на претходним изумима, а историчари процењују да је пре њега више од 20 проналажача радило на стварању и обликовању сијалице. Ипак, истина је, Едисонова верзија је била најделотворнија.
Од 1800. проналазачи су тражили разне начине да претворе електричну енергију у светло. Сер Хамфри Дај, енглески лекар, успешно је направио сијалицу још 1801. године, али нажалост, никада није успео да створи светлост која је трајала више од неколико минута.
Хирам Максим, проналазач којем се приписују изуми попут првог преносивог митраљеза, мишоловке, пегле за косу и парне пумпе, био је први човек који је решио главну ману сијалица – прегоревање. Али Едисон је ускоро дошао до још боље идеје – из сијалице је исисао кисеоник и у њој је остао вакум. Када је почела комерцијална производња Едисонових сијалица које су могле да горе и дуже од 40 сати, на свакој је писало „Едисон“, па су тако сијалице и постале изум који се и дан-данас веже за његово име.
blic.rs
