Да ли Православље уопште уме да се радује или је то само још једна религија преживљавања, а не живота?

Ћутим о главној ствари – да ли одрасли разумеју како деца сама виде празнике и радост? Шта је за њих заиста занимљиво, а шта ће радо заборавити чим одрасли остану са својом досадом?

Но како могу одрасли организовати деци нормалан забаван празник ако не умеју сами да се радују? И отуда питање: да ли православље уопште уме да се радује или је то само још једна религија туге? Религија преживљавања, а не живота?

Или је Бог задовољан нашом тугом и неурозама, а „радуј се“ је само ритуално обраћање ка светима? Пријатни мушкарци са жуљевима на челу и шакама, са бесним очима које вире у разним правцима и купусом у брадама?или су Богу пријатније жене замотане у безобличне беживотне џакове и мараме које себи дозвољавају да прерано остаре, – изгледају духовно?, а привлачност осуђују као раскалашност. Расуђују о духовности, али свој задатак виде искључиво као телесни: привукла самца, родила бебу, поживела овде онде и за сабе („период греха“), сад се може и учаурити припремајући се за унуке/смрт („период праведности“). Или су Богу угодна деца која себе виде као мале старце, која са задовољством иду у загушљиви храм да се гурају и слушају проповеди оца Мимослава? „Тако седите, а не да седите ногу преко ноге, јер ту је одмах демон. Не причајте превише, угледајте се на старца Амбиздохију, који је указао свој исправној деци светли пут из египатске пустиње“.

Можемо да се радујемо, или је све грех ако се било чему радујемо, или радост може бити само духовна са ланцима и „са сузама у очима“, јер ћемо ускоро сви умрети?

Док сами себи искрено не одговорите на ова питања, нећете моћи да одговорите ни својој деци.

Са фејсбук странице Силуан Туманов

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име