U trećoj knjizi Mojsijevoj stoji napisano: „Kada žena zatrudni i rodi muško, nečista je sedam dana, kao u dane kada se odvaja radi nemoći svoje, biće nečista. A u osmi dan neka se obreže dete.“ (Treća Mojs. 12. 1-3)

Obrezanje muškog deteta u osmi dan po rođenju u Starom Zavetu ustanovljeno je ne slučajno već sa dubokom simvolikom i najdubljim smislom. Na prvom mestu ono je ustanovljeno za oznaku tj. praobraz krštenja kao i prabraz očišćenja praroditeljskog greha Adama i Eve. Iako se ovaj praroditeljski greh nije očišćavao obrezanjem, sve do Hristovog dobrovoljnog prolivanja krvi za nas, i Njegovog krsnog stradanja i Vaskrsenja, ono je imalo višestruku simvoliku. Obrezanje je dakle bilo praobraz istinskog očišćenja ali ne i samo istinsko očišćenje, koje Gospod naš izvrši, uzevši greh i prikovavši ga na Krst, uništi. Koji umesto starozavetnog ustanovi krštenje vodom i Duhom.(Jn. 1. 5). U Starom Zavetu obrezanje muškog deteta u osmi dan beše i kao neka kazna za prvorodni greh i kao znak njegov, jer je obrezivano novorođenče, koje je po rečima cara Davida, ubezakonjima začeto i u gresima ga rodi mati njegova. (Psalam 50). Ono je bilo i bolno, iza njega je ostajao ožiljak, i time je podsećalo na stradanje roda ljudskoga kao posledicu praroditeljskog greha.

 

Međutim, Gospod naš Isus Hristos nije imao greha. Zašto onda i Njega obrezuju? Sam Gospod daje odgovor na dato pitanje rekavši – Ne mislite da sam došao da ukinem Zakon ili Proroke, nisam došao da ukinem nego da ispunim (Mt. 517). Dakle on je došao da ispuni sav Zakon i sve Proroke, pa i zakon da se muško dete obreže u osmi dan po rođenju. Sveti pak Prorok, Preteča i Krstitelj Gospodnji Jovan videvši Gospoda Isusa Hrista da se od njega Krsti na Jordanu svedoči:  Gle Jagnje Božije, koje uzima na se grehe sveta. (1. 29). I sada, odmah na početku Njegovog zemaljskog života, On, Bogočovek Isus Hristos, iako bezgrešan, odmah trpi i stradanje za nas, i prima obrezanje kao da je grešnik. Kao što piše sv. Apostol Pavle: Jer Njega koji nije znao greha, učini grijehom nas radi, da mi postanemo pravda Božija u Njemu.(2 Kor. 5; 21). Dakle, Bogočovek Isus je u obrezanju Svome pokazao još veće smirenje nego u Svome svetome rođenju. Jer u rođenju Svome on uze na sebe celu ljudsku prirodu, postavši kao i drugi ljudi osim greha, a u obrezanju on uze obličje grešnika, i kao da je grešnik podnose ranu i bolove obrezanja, za greh naših praroditelja. Još kao dete On poče dobrovoljno stradati za nas i zarad našega spasenja. O tome proročki peva i sv. Prorok David: Što nisam otimao, tada vraćah (Psalam 68, 5).

 

Ali zašto je obrezanje ustanovljeno baš u osmi dan po rođenju muškog deteta. Kakva se tu krije tajna? Odgovarajući na ovo pitanje sveti Grigorije Niski kaže sledeće: „Hristos u osmi dan bi obrezan, označavajući budući osmi vek. Dakle On beše obrezan u osmi dan, praslikujući nam budući večni život“.  I ne samo on već i svi učitelji Crkve pod osmim danom ili osmim vekom podrazumevaju večno Carstvo Božije.

 

Sveti pak Blaženi Avgustin Iponski govori sledeće: «Nije slučajno bilo u Zakonu zapoveđeno obrezati mladenca u osmi dan, ukoliko znamo da sami kamen, kojim se vršilo obrezanje,  jeste bio  sam Hristos. Jer decu su obrezivali kamenim noževima a kamen beše Hristos.» Zato i sveti apostol Pavle kaže za Jevreje koji su 40 godina lutali pustinjom Sinajskom sledeće: I svi isto piće piše; jer pijhu od duhovne stene koja ih je sledila, a stena beše Hristos ( Prva Kor. 10, 4). Sam pak Hristos govoreći u priči u odnosnom obliku o samome sebi, kaže –  Kamen koji odbaciše zidari, on postade glava od ugla. (Mt. 21, 42). A zašto baš osmi dan? Zato, nastavlja blaženi Avgustin, «što je u jednoj sedmici prvi dan nedelje upravo taj isti dan kao i osmi; posle završetka sedam dana vraćaju se ka prvom – Gospod Vaskrse. Vaskrsenje Gospodnje obezbedilo nam je i obećalo večni dan i osvetilo tj. osveštalo za nas dan Gospodnji. Nazivajući se Gospodnjim danom, taj dan se neposredno odnosi ka Gospodu. (Na grčkom nedelja – Κυριακή – dan Gospodnji)». Zašto? Zato jer je u taj dan Gospod vaskrsao, razorio vrata smrti, i uveo u raj i Adama i Evu i sve one koji su mu poverovali. Toliko je ljudi iz pakla uveo u Raj, da je ad ostao opustošen. Ali, produžava opet blaženi Avgustin, «kamen se vratio, i neka budu obrezani oni koji žele reći sa apostolom Pavlom – jer obrezani to smo mi koji Duhom Božijim služimo i hvalimo se Hristom Isusom, a ne uzdamo se u telo. (Filip. 3;3)».

 

Hristos je obrezan u osmi dan i da bi zapušio usta svim jereticima koji su govorili da On – Večni Bog i Jedinorodni Sin Očev, nije postao istiniti čovek. Sveti Jefrem Sirin stoga svedoči „Ako On ne beše telo, koga onda Josif obreza? No pošto uistinu beše telo, On bi i obrezan kao čovek, i prava krv poteče novorođenčetu, kao Sinu Čovečijem, i boljaše ga, i plakaše od bola, kao što i dolikuje prirodi ljudskoj“.

 

Isus bi obrezan i da nam On svojom Božanskom Silom ustanovi duhovno obrezanje, jer pošto završi Stari Zakon, koji je po telu, On zače Novi, duhovni. I kao što stari telesni čovek obrezivaše čulno telo tako je i duhovni čovek, novi čovek,  dužan da obrezuje duhovne strasti: jarost, gnev, zavist, gordost, nečistotu i ostale grehe i grehovne želje. On bi obrezan i da bi iskupio one koji su pod Zakonom, tj. Jevreje, jer sv. Apostol Pavle kaže: Posla Bog Sina Svoga koji bi pod Zakonom, da iskupi one koji su pod zakonom.(Gl. 4: 4-5)

 

U osmi dan, na dan obrezanja, Njemu je definitivno potvrđeno ime Isus koje znači Spasitelj. Ovo je ono ime koje je Arhangeo Gavrilo blagovestio Svetoj Djevi još pre natprirodnog začeća Sina Božijega u njoj, kao čoveka, od Duha Svetoga. Ime za koje sveti Apostol Petar kaže: Nema ni u jednom drugome spasenja; jer nema drugoga imena pod nebom danog ljudima, kojim bi se mogli spasiti(DAp. 4. 11-12). I svetome Josifu zaručniku Presvete Bogorodice Anđeo je u snu otkrio za to Dete: nadeni mu ime Isus, jer će spasiti ljude svoje od grehova njihovih. (Mt, 1. 21).

A zašto se u osmi dan i inače daje ime detetu? Zato što osmi dan simvoliše večnost te da bi ime da time čoveka podsetili da je čovek rođen ne za privremeno življenje na zemlji, već za večnost i večni život u Carstvu Nebeskom. Da mu ime bude zapisano na nebesima u Knjizi Života.

Preslatko i spasonosno ime Isus, koje je na današnji dan potvrđeno tokom obrezanja Gospoda Hrista je tako miomirisno da je to iznad svake ljudske reči i svakog čovečanskog pojma. Zato još i Premudri Solomon u Pesmi nad pesmama peva: Ime Tvoje je miro izliveno( Pes. Pes. 1, 2). To znači da je velika miomirisna blagodat Duha Svetoga bila kao zatvorena za ljude u Starom Zavetu, i da se u Starom Zavetu ona samo delimično otkrivala i davala. U Novom Zavetu, ta blagodat Duha Svetoga, tj. to miro izliveno, se kroz ime Isusovo i Njegovo veliko bogočovečansko delo spasenja, otkrila i izlila u ogromnoj meri.  A ispisivalo se u staro vreme, priča blaženi Jeronim, neiskazano ime Božije na zlatnoj daščici koju je na glavi nosio jevrejski prvosveštenik, a sada se ispisuje božansko ime Isusovo, samom krvlju Njegovom, izlivenom pri obrezanju Njegovom na današnji dan. I to ime se više ne ispisuje materijalnim zlatom na dasci već duhovnim zlatom tj. Blagodaću Božijom u srcu i ustima slugu Isusovih.

 

Iguman Petar (Dragojlović)

 

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime