Као професор, наставник, Верске наставе у Крушевцу својим ученицима износим на часу један философски доказ који је по својој генијалности и једноставности непобитан и универзалан и који се једноставно не може побити, а изложићу вам га управо сада и овде!
Ако посматрамо природу и енергије природе око нас као што су ветар, ваздух, ватра, елекрицитет, ако посматрамо саму материју у природи, можемо доћи до јединственог закључка да се све то заједно и појединачно може категоризовати, подвести, под нешто, дакле под ,,шта„. Када постављамо питање о ветру, сили, води, не постављамо питање са упитном речју ,,ко“ него са речју ,,шта„, на пример: ,,Шта је ветар?“.
,,Ко је човек? Ко си ти? Ко смо ми? Ко сам ја? Ко је тај човек?“
Човек је на првом месту неко, а не нешто! Не може безлично ,,нешто“ да створи, креира, ,,неког„! Ми се рађамо од родитеља који су ,,неко„, а не неко пуко ,,нешто„! Да ли можемо да коренспондирамо са силама, ветром, водом, струјом, са материјом, које су ,,нешто“ да ли можемо њима дати, приписати, ипостас, личносност, персоналност (у прилог онима који верују у безличну силу: ,,Има нека сила“) и са њима имати личносни однос? Наравно да не. Само ,,неко“ може да створи и креира, роди, ,,неког„, само живи Бог који је Личност, који је ,,Неко„, а не ,,нешто„, може да створи такво слободно и личносно биће као што је човек и само је ,,неко“ способан за слободан, личносни однос у заједници. Човек (неко, ко) се служи материјом (нешто, шта) и користи је, обликује је, храни се њом, а не обрнуто. Личност је изнад материје, тако да безлична материја или безлично ништавило не може, као што рекосмо, никако бити узрок постојања личносног човека. Личност се изграђује само у заједници љубави, заједничарењу, суживоту, као што каже наша предивна богооткривена теологија и по томе знамо да је наш Бог апсолутна Личност, односно, да је заједница три конкретне божанске Личности: Оца, Сина и Светога Духа и зато је и Љубав јер несебично постоји и живи слободно у заједници од Вечности; љубав се остварује у заједници, односно, Љубав је остварена у заједници од Вечности и овде налазимо потврду и истинитост наше вере у Бога који је Личност, који је Љубав.
Живот није случајност и нема случајности у универзуму. Универзум је најгенијалнија креација нашег Бога, Свете Тројице, у коме стоји човек као круна стварања и икона свога Творца. Човек је икона живога Бога и његова најдивнија креација, створена да постоји на начин свог Творца, само што човек, данас, то не потврђује. Нама је дата та могућност у Цркви Христовој, Цркви живога Бога који је сишао и утеловио се, оваплотио, ради нас људи нашега спасења и читавог универзума, да потврђујемо оно за шта смо назначени, да будемо господари по благодати универзума; иконе Божије, иконе Христове, иконе нашег Творца, који је Тројица, заједница, породица, Љубав. Човеку је дато да буде мали Бог по благодати, мали Христос, мали господар универзума, али то може постићи само када је у заједници, у љубави са Христом, живим Богом. Дато му је да чува и негује свој универзум, а не да га уништава, да га принесе Богу и у литургијској заједници са Њим и ближњима и обожи! Маран Ата!
