У једном смо тексту доказивали философски, логички, да Бог постоји, да Он јесте, да живот једноставно није производ случајности и творбености безличног ништавила, безличне силе и материје, него да су живот и сва креација у универзуму, самим тим и човек, производ, делатност, живога Бога који јесте личност, персона, а не пука безлична сила која нема своју ипостас, персоналност, нити битије. У овом тексту бавићемо се питањима етике (1), етичности, односно оним питањима која постављају често људи управо на овај начин:,,Добро, ако постоји Бог, чији је Бог Бог, односно која религија има најисправније веровање у Бога којом потврђује њену истинитост. Која религија има право да се назове истинском Божијом религијом, која то религија има право да каже да поседује истинитост?“
И овде као и раније бавићемо се логичким резоновањем упоређујући га са учењима, укратко, познатих нам религија света. Одговор који се намеће је толико једноставан да и овде можемо применити принцип логике не бавећи се пуким физичким доказима, науком, чудесима, који говоре о Божјем постојању.
Наша Света Црква, вера, наша религија, православно хришћанство, хришћанство уопште, учи о Богу љубави који је превасходно личност, односно јединосуштна заједница три личности (2) Екстатички Бог који ствара свет из суште несебичне љубави и који не оставља свој свет ни у паду, него се бори за тај свет, унеђрује га, страда за тај свет побеђујући смрт да би човек и свет задобили вечни живот и обожење. Бог љубави који прима грехе свих људи на свету и побеђује ништавило и смртност устајући из мртвих. Ако ћемо само логички резоновати, Бог мора да је онај Бог који има највише љубави за овај свет и човека у њему! Љубав је најјача и највећа енергија, емоција, у космосу, на највећој је лествици свих особина од памтивека и ставља се у ред највећих врлина (3).
Има ли веће врлине од љубави, има ли јачих осећања од љубавних, има ли лепших мисли од мисли о љубави?!
Да видимо шта надаље говори наш Бог, православни хришћански Бог Љубави:,,Љуби ближњег свог као самога себе(4), не чини ништа другом што не желиш себи (5), зашто видиш трун у оку брата свога, а не видиш брвна у оку своме(6) блажени да су милостиви, јер ће бити помиловани(7), блажени да су чистога срца, јер ће Бога видети(8) будите као деца, јер је таквих Царство Божије(9), љубите непријатеље своје(10)итд.“ Етички морални закони овакве природе, мање више, постоје и у другим религијама, али ни у једној од тих религија Бог није дефинисан као Љубав, свежртвена Љубав, и етика није тако доведена до савршенства.
Ислам говори о Богу праведности. Бог је милостив и праведан, Бог је судија, праведне и верне награђује, а неправедне и неверне кажњава. Муслиман(11) је онај који се потчињава вољи Божијој, који поштује заповести Божије, празнике, чита одређене молитве у току дана, одлази на службе у храм где приноси жртве о празницима и бар једном у свом животу иде на ходочашће у Меку. Непотцењујући ислам, уз дубоко поштовање и уважавање према овој религији, овде ипак видимо један јуридички однос, морално- узрочно-последични однос, један морализам, где је Бог судија који управља универзумом и судбинама људи, а људи су дужни да приносе жртве Богу (Курбам Бајрам). Бог Ислама не може бити Бог Љубави , јер је индивидуа која живи на небесима и не живи и не постоји од вечности у заједници. Љубав се остварује и постоји само у заједници, у несебичном животу за ближњег.
Јудаизам (оригинално од хебрејског יהודה (Yehudah)) је национална вера данашњих Јевреја чији су преци одбацили Христа за Месију и задржали се у Старом Завету ишчекујући и даље долазак Месије. Јудаизам се дели на ортодоксни јудаизам (харедни јудаизам и модерни ортодоксни јудаизам), конзервативни јудаизам и реформистички јудаизам. Главни извори разлика између ових група су њихови приступи јеврејском закону, ауторитету рабинске традиције, и значају државе Израела. Јудаизам је у начелу задржао све старозаветне празнике заповеђене од стране Светог Пророка Мојсија као и све Мојсијеве заповести о чињењу добра. Јуадизам одбацује концепт Свете Тројице, самим тим и концепт Бога као Љубави одбацивши Христа, задржавши концепт Бога као индивидуе, иако има много откривења о томе да је Бог заједница чак и у Старом Завету.
Будизам,оригинални будизам не говори о Богу, тек доцније деобом на више врста будизама(12). Гаутама Сидарта(13) је био нетеиста(14), философ и није веровао нити говорио о Богу. Живот је по Сидарти патња, а свака реинкарнација поновно оживљавање у другом телу, почетак нове патње. Човек треба постићи апсолутну равнодушност, односно доспети кроз медитацију, тиховање, у стање апсолутне апатије, достићи ,,нирвану“ и после смрти се не рађати више, дакле прећи у безлично постојање, непостојање. Нирвана није никакав рајски врт по будизму, како то покушавају да представе многи ,,боготражитељи“ и љубитељи оријенталне мистике. Ништавило, нирвана, је суштина традиционалног будизма и рекао бих један крајњи есхатолошки песимизам, безнађе, не потцењујући будизам који је ипак, морамо признати, једна мирољубива религија, на високом ступњу етичности и науке о моралу, али религија која не даје одговоре на најважнија онтолошка, космолошка и есхатолошка питања човека и света.
Хиндуизам, који је у основи Будизма такође говори о реинкарнацији, говори и о карми (15), а хиндуисти њиховим ,,боговима“ одају поштовања и жртве. Постоје ,,богови“ зла и ,,богови“ добра, а неке животиње имају чак и статус ,,светих“(16). Хиндуизам је доиста једна мирољубива религија али религија такође јуридичког типа, где ,,богови“ морају да се умилостиве, који каткад играју разноразне сујетне игре где људи знају бити и жртве тих играрија. Хинду ,,богови“, као и ,,богови“ у осталим религијама се не жртвују за човека, већ захтевају жртвоприношења.
Па како ћемо онда пресудити?! Свака религија има заповести о чињењу добра, о моралности, о понашању у друштву, чини се делиће истине о којима бисмо могли писати и писати, али ни у једној религији, осим у хришћанству, Бог није Љубав, свежртвени Бог(17) који несебично ,,мења“ свој спољашњи изглед, Син Божији, остајући при том савршени Бог, уподобљавајући се нама, страдајући за нас и због нас; Бог несебичности и апсолутне љубави. Ако је љубав највећа врлина у космосу и највећа и најлепша енергија, дејство које покреће свет, универзум, која покреће човека још од мајчиних груди и утробе, емоција о којо су нашисане најлепше песме,онда је хришћански Бог тај Бог свега видљивог и невидљивог, Бог свежртвене љубави, наш Творац и Родитељ, најгенијалнији Креатор-Демијург, Бог праштања, Бог смирења и слободе, Бог креативности и поезије, Бог заједничарења и породичности;
Света Тројица-Отац, Син и Дух Свети,коме нек је слава, част и поклоњење у све векове, Амин. Маран Ата.
1. ethos-обичај, ethikos-моралан(грч.) Етика је наука о моралу, наука о проучавању и процењивању моралних вредности
2.Бог је личност; односно заједница, неразорива и једносуштна, три конкретне божанске личности: Оца и Сина и Духа Светог. Бог је један иако је заједница три личности, јер је једне суштине и природе, конкретно природе Бога Оца од Вечности: Бог Отац раћа Сина од Вечности и исходи Духа Светог од Вечности. Личност претходи природи и личност се остварује у заједници, конкретно личност Бога Оца који слободно рађа од Вечности Сина и исхођује Светог Духа и изграђен је од Вечности као Личност у заједници са својим Сином и Духом Својим Светим, а тако су и Син и Дух Свети изграђени као личности у тројичној заједници. Личност се изграђује у заједници, па је и човек створен да постоји на начин постојања свог Творца, у заједници љубави, породици. Један од Тројице силази са неба и постаје један од нас, Син Божији- Бог Син као Господ Исус Христос и открива нам истину о Себи, о Богу који је једносуштна заједница, породица (Никео- Цариградски Символ Вере)2.
3.„Ако језике човечије и анђелске говорим, а љубави немам онда сам као звоно које звони и прапорац који звечи, ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву вијеру да и горе премијештам, а љубави немам, ништа сам“- Свети Апостол Павле
I Кор.13
,,Ни виши степен интелигенције ни знање ни машта не чине генија. Љубав, љубав, љубав то је душа генија“-В.А.Моцарт
,,Права љубав никада ништа не захтева већ само даје, права љубав само пати и никада се не смеје и никада се не свети“-Махатма Ганди
,,Једна реч ослобађа нас од свих болова и тежине живота; то је љубав“-Софокле
4. Мат. 22: 35-40
5.Лука 6: 31
6. Мат. 7: 3
7.Мат. 5: 7
8.Мат. 5: 8
9.Мат.18: 1-10
10.Мат. 5: 44
11.Муслиман- al-islam, арап.) онај који је предан, покоран Богу. Ислам је настао у VII веку после Христа и његов оснивач је Мухамед. Муслимани се данас деле на Суните и Шиите
12.Сто година након Будине смрти већ долази до поделе међу будистима. Данас постоји неколико врста будизма; хинајана, махајана,вађрајана као и зен и тибетански будизам.
13.Гаутама Сидарта је рођен око 560 год. п.н.е. у републици Сакја, данашњи Непал. Био је члан владајуће касте ,,Кшатрија“. Касније постаје путујући ,,учитељ“ и мудрац. Буда (Buddha- санскрт.) значи пробуђени на санскритском.
14. Нетеизам; не можемо рећи да је био атеиста јер тај термин долази касније, али Буда није говорио о Богу нити га помиње, његово учење је чисто философско контеплативног карактера.
15. Карма; дело, делатност, заправо означава последице, заслуге и кривице човековог делања у овоземаљском животу. У ком ће се утеловљењу наћи човекова душа у следећем животу зависи од његове карме. Хиндуизам је иначе древна азијска религија чији почеци датирају још од 15, века пре Христа. Хинду, (синду санкскрит,) назив за реку Инд.
16. Крава је света животиња код Индијица, вероватно остатак ведизма по којему постоје седам особа које бисмо требали поштовати као свете, једна од њих је крава. Неки аватари, инкарнацаије, хиндуског бога Вишнуа су такође били у животињском облику.
17.Само се у хришћанству Бог жртвује за своја створења, док се у осталим религија људи жртвују, приносе жртве, за своје ,,богове“ и по томе знамо да је наша вера истинита и да је наш Бог, Света Тројица, уистину Бог васцелог космоса , свега видљивог и невидљивог.
Иван Миладиновић – теолог
