Ко весели очи моје?
Ко са чела мрак откида,
крепкост даје, изобиље?
Ко ме љуби са висине?
Ко светлости даје дану,
и божанством лице краси?
Светим лицем засијава.
Обасјава густе власи.
Ко ме тржи, ко ме зове?
Ко грешнога опомиње?
И ког грешан, ја не слушам,
када станем пред светиње.
Бог весели очи моје.
Бог са чела мрак откида.
Крепкост даје, изобиље.
Бог ме љуби са висине!
Бог светлости даје дану,
и божанством лице краси.
Светим лицем засијава,
Благословен Боже да си.
Бог ме тражи, Бог ме зове
и грешнога опомиње.
Бога грешан ја не слушам,
а стао сам пред светиње.
У сузама молим,
пред твојом сликом.
Душа чека, светлост иште.
Покај се, покај се, грешна,
грехови те јако тиште.
Кад дође време,
Боже, у срце моје сиђи,
Духом Својим Светим,
Животодавче, радо ћу
у сусрет да ти полетим
Благословен Боже да си!
Милостви, душу спаси.
